СТРАХ ОД НАУКЕ И СТРАХ ОД НАЦИЗМА У АМЕРИЧКОМ ЖАНРОВСКОМ ФИЛМУ
Ključne reči:
антропологија, страх, филм, наука, нацизамApstrakt
Страх од науке јавља се као чест мотив жанровских филмова – нарочито у научној фантастици и хорору. У питању је културно конструисан и посредован страх, наравно, који се заснива на томе да би одређена научна сазнања или технолошке иновације могле бити употребљене не на корист човечанству, већ у сасвим супротном смислу. Титулари такве употребе обично бивају појединци чији су филмски ликови моделовани на основу културне представе о „лудом научнику”. Нема „луђег”, односно опаснијег научника од нацистичког. У филмовима у којима такви научници поседују напредна знања, страх од науке повезан је са страхом од нацизма као политичког, то јест друштвеног покрета, а који се види као претња западној цивилизацији и људском свету уопште. Страх од науке појављује се тада у жанровском филму као страх од нацистичке науке, а његово (над)културно произвођење врши се на основу садржаја културне представе о нацистичком научнику, што разматрамо на основу филмова „Момци из Бразила” (1978) и „Нацистичка база из утробе земље” (2012).
Reference
Антонијевић, Драгана. 1991. Значење српских бајки. Београд: Етнографски институт САНУ, посебна издања књ. 33.
Bartlett, Myke. 2012. From Grassroots to Moon Nazis: How Fan Support Kickstarted a Ten Million Dollar Movie. Metro 173: 38–40
Bishop, Ryan. 2006. Animation/Re-animation. Theory, Culture & Society 23 (2–3): 346.
Bošković, Aleksandar. 2017. „Individualizam u antropologiji”. U Individualizam, ur. Suzana Ignjatović i Aleksandar Bošković, 4–24. Beograd: Institut društvenih nauka.
Bourke, Joanna. 2005. Fear: A Cultural History. London: Virago.
Братић, Добрила. 1985. Поновно сахрањивање убијеног ванбрачног дјетета – ритуална контрола културе над природом. Етнолошке свеске VI: 41–46.
Chozinski, Brittany Anne. 2016. Science Fiction as Critique of Science. Bulletin of Science, Technology & Society 36 (1): 58–66.
Frayling, Christopher. 2005. Mad, bad and dangerous? The scientist and the cinema. London: Reaktion Books.
Fukuyama, Francis. 2002. Our Posthuman Future: Consequences of the Biotechnology Revolution, New York: Farrar, Straus and Giroux.
Gomel, Elana. 2000. From Dr. Moreau to Dr. Mengele: The Biological Sublime. Poetics Today 21 (2): 393–421.
Gomel, Elana. 2011. Science (Fiction) and Posthuman Ethics: Redefining the Human. European Legacy 16 (3): 339–354.
Gunderman, Hannah C. 2017. Blurring the Protagonist/Antagonist Binary through a Geopolitics of Peace: Star Trek’s Cardassians, Antagonists of the Alpha Quadrant. Geographical Bulletin 58 (1): 51–62.
Hogsette, David S. 2011. Metaphysical Intersections in “Frankenstein”: Mary Shelley’s Theistic Investigation of Scientific Materialism and Transgressive Autonomy. Christianity & Literature 60 (4): 531–559.
Ilić, Vladimira. 2012. Film kao izvor znanja: primer proizvodnje straha od stranaca u filmu „Ponoćni ekspres”. Antropologija 12 (3): 115–134.
Ilić, Vladimira. 2013. Film kao izvor znanja: primer proizvodnje straha od terorista u filmovima „Opsada” i „Predaja”. Antropologija 13 (3):143–162.
Jurecic, Ann, Daniel Marchalik. 2017. Dr Frankenstein’s bioethical experiment. Lancet 389 (10088): 2465.
Kitzinger, Jenny. 2010. Questioning the sci-fi alibi: a critique of how “science fiction fears” are used to explain away public concerns about risk. Journal of Risk Research 13 (1): 73–86.
Kovačević, Ivan, Vladimira Ilić. 2016. Antropologija filma u Srbiji. Etnoantropološki problemi 11 (1): 217–239.
Kurlander, Eric. 2012. Hitler’s Monsters: The Occult Roots of Nazism and the Emergence of the Nazi ‘Supernatural Imaginary. German History 30 (4): 528–549.
Kurlander, Eric. 2015. The Nazi Magicians’ Controversy: Enlightenment, “Border Science,” and Occultism in the Third Reich. Central European History 48 (4): 498–522.
Lévi-Strauss, Claude. 1988. Strukturalna antropologija 2, Zagreb: Školska knjiga.
MacFarlane, Kit. 2012. Stooges from Space: Iron Sky and the Pursuit of Lowbrow Propaganda. Metro 173: 34–37
Miller, Cynthia J, A. Bowdoin Van Riper, Loren P. Q Baybrook. 2009. Science and technology confront reality. Film & History 40 (1): 4–6.
Miller, Robert D. 2011. Solomon the Trickster. Biblical Interpretation 19 (4–5): 496–504.
Müller-Hill, Bruno. 2001. Genetics of susceptibility to tuberculosis: Mengele’s experiments in Auschwitz. Nature Reviews Genetics 2 (8): 631–634.
Orr, Christopher. 2016. Sympathy for the Robot. Atlantic 318 (3): 38–40.
Pels, Peter. 2017. Enchanted reason: Science fiction, print capitalism and the magic of anthropology. Anthropology Today 33 (2): 10–14.
Prop, Vladimir. 1982. Morfologija bajke. Beograd: Prosveta/ XX vek.
Radkowska-Walkowicz, Magdalena. 2012. The creation of “monsters”: the discourse of opposition to in vitro fertilization in Poland. Reproductive Health Matters 20 (40): 30–37.
Schummer, Joachim. 2006. Historical Roots of the “Mad Scientist”: Chemists in Nineteenth-century Literature. AMBIX 53 (2): 99–127.
Seed, David. 1999. American Science Fiction and the Cold War, Chicago: Fitzroy Dearborn.
Sharp, Lesley A. 2000. The Commodification of the Body and its Parts, Annual Review of Anthropology 29, 287–328.
Stiles, Anne. 2009. Literature in Mind: H. G. Wells and the Evolution of the Mad Scientist. Journal of the History of Ideas 70 (2): 313–339.
Thompson, Stacy S.T. 2005. Tentative Utopias. Psychoanalysis, Culture & Society 10 (3): 269–285.
Toumey, Christopher P. 1992. The moral character of mad scientists: A cultural critique of Science. Science, Technology & Human Values 17 (4): 411–437.
Trushell, John M. 2004. American Dreams of Mutants: The X-Men—‘‘Pulp’’ Fiction, Science Fiction, and Superheroes. The Journal of Popular Culture 38 (1): 149–168.
Vizzini, Bryan E. 2009. Cold War Fears, Cold War Passions: Conservatives And Liberals Square Off in 1950s Science Fiction. Quarterly Review of Film & Video 26 (1): 28–39
Winthrop-Young, Geoffrey. 2006. The Third Reich in Alternate History: Aspects of a Genre-Specific Depiction of Nazi Culture. Journal of Popular Culture 39 (5): 878–896.
Wolf-Meyer, Matthew, Karen-Sue Taussig. 2010. Extremities: Thresholds of Human Embodiment. Medical Anthropology 29 (2): 113–128.
Žikić, Bojan. 2010a. Antropologija i žanr: naučna fantastika – komunikacija identiteta, Etnoantropološki problemi n.s. god. 5, sv. 1, 2010, 17–34
Žikić, Bojan. 2010b. „Mi smo Ja, a oni su Roj. Individualni i kolektivni identitet kao relaciono svojstvo ljudi i tuđina u naučnoj fantastici”. U Naš svet, drugi svetovi. Antropologija, naučna fantastika i kulturni identiteti, ur. Bojan Žikić, 191–218. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta i Srpski genealoški centar.
Жикић, Бојан. 2012. Популарна култура: надкултурна комуникација. Етноантрополошки проблеми 7 (2): 315–341.
Жикић, Бојан. 2016. Ужаснутост и опчињеност вечитим телом: мумија у раној хорор књижевности, Етноантрополошки проблеми 11 (2): 373–392.
Жикић, Бојан. 2017. Песимистички приказ природе људског постојања у филму „Западни свет”: накнадно мизантрополошко тумачење. Етноантрополошки проблеми 12 (2): 415–435.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation