TREPANACIJA – VEK ISTRAŽIVANJA U SRBIJI
Ključne reči:
trepanacioni otvor, tehnika struganja, tehnika burgijanja, trepana, šara, šaronjanje, trapanj, postoperativna preventiva, procenat preživljavanja/ uspešnostiApstrakt
Trepanacija je najstarija hirurška intervencija na glavi/ lobanji čoveka, koja je ostavila i materijalne tragove. Ti tragovi su same trepanirane lobanje, kao i instrumenti za trepanaciju, koji su uopšte znatno ređe nalaženi. U Srbiji prvi pomen trepanacije datira iz 1883. godine (V. Đorđević), ali se 1900 (S. Trojanović) može uzeti kao pouzdan početak izučavanja ovog fenomena, i to na onovremenom živom stanovništvu. Danas su lobanje sa trepanacijom poznate sa dva nalazišta metalnog doba (Mokrin i Kriva Reka), sa antičkog Viminacijuma, iz srednjevekovne nekropole Gamzigrada i iz nekropole manastira Davidovice.
Reference
Anda, T. (1951), Recherches archéologiques sur la pratique médicale des Hongrois à l’époque de la conqueste du pais, Acta Archaelogica Hungarica 1, Budapest, 251-313.
Barjaktaorvić, M. (1948), O šaronjanju (trepanaciji) u Crnoj Gori, Stvaranje 11- 12, Cetinje, 553-557.
Broca, P. (1876), Sur la trépanation au crane et les amulettes craniennes à l’époque néolitiques, Paris.
Como, J. (1925), Das Grab eines römischen Arztes in Bingen, Germania – Korespondenzblatt der R. G. K. 3, Berlin, 7-36.
Đorđević, V. (1883), Die Entwicklung der öffentlichen Gesundheitspflege im serbischen Königsreiche vom XII Jahrhundert an bis 1883, Berlin, str. 8 i dalje.
Farkas Gy., Liptak, P. (1971), Antropološko istraživanje nekropole u Mokrinu, Dissertationes et Monographie XI, Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 239-271.
Hein, P. (1960), Häufigkeit, Verbreitung, und Lokalisation der Schädeltrepanationen in der europäischen Vor-und Frühgeschichte, Med. Diss., Berlin.
Iličković, M. (1940), Prilog proučavanju istorije narodne medicine kod južnih Slovena, Biblioteka centralnog higijenskog zavoda u Beogradu XI, Beograd.
Jordanov, J., Dimitrova, B. (1990), Symbolic trepanations in Medieval Bulgaria, Homo 43/3, Mainz-Göttingen, 266-273.
Mikić, Ž. (1980), Ilirska praistorijska lobanja iz Krive reke – trepanacioni i patološki tragovi, Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije 17, Beograd, 163-170
Mikić, Ž. (2000), Antropološka saznanja o manastiru Davidovici, Mileševski zapisi 4, Prijepolje, 17-28.
Mikić, Ž. (2006), Trepanacija lobanja na antičkom Viminacijumu – antropolo- ške informacije, Viminacium – arheologija i prirodne nauke 1, Arheolo- ški institut Beograd, Beograd, 9-20.
Nemeskéri, J., Ery, K., Kralovánski, A. (1960), A magyarorsági jelképes trepanátió, Antropológiai Közlemények IV/ 1-2, Budapest, 3-32.
Pahl, W. M. (1993), Altägiptische Schädelchirurgie, G. Fischer Verlag, Sttutgart-Jena-New York.
Piggot S. (1940) A trepanned skull of the Beaker period from Dorset and the practice of trepanning in prehistoric Europe, Proceedings of the Prehistoric Society, Cambridge n.s. 6, 112-131.
Schulz, M. (1993), Spuren unspezifischer Entzündungen an prähistorischen und historischen Schädeln, Antropologische Beiträge 4/ A-B, Basel-Aesch, 43-50
Trojanović, S. (1900), Die Trepanationen bei den Serben – Ein anthropologischer Beitrag, Correspondenzblat der Deutschen Gesselschaft der Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte XXXI/ 3, München, 18-23.
Trojanović, S. (1923), Šaronjanje kod Srba – novi podaci, Južna Srbija – 1922, Skoplje, 1-7.
Ulrich, H., Weickmann, F. (1964), Prähistorische "Neurochirurgie" im mitteldeutschen Raum, Centralblatt für Neurochirurgie 24, Berlin, 103-121.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation