RAZUMEVANJE HRONIČNOSTI TIP 1 DIJABETESA KAO KRADLJIVCA VREMENA
Ključne reči:
antropologija vremena, tip 1 dijabetes, unutrašnje vreme, hronična bolest, biografski poremećajApstrakt
U radu istražujem kako osobe sa tip 1 dijabetesom u Srbiji percipiraju svoje stanje kroz vreme, kako računaju vreme i šta smatraju ključnim događajima u svojim životima. Za razliku od većine radova u okviru antropologije i njoj srodnih nauka, u kojima se temporalnost hroničnih bolesti proučava ili iz ugla medicinskih radnika ili korišćenjem samo jedne temporalne sturkture, u ovom radu pored koncepta vremena kalendara i sata koristim i druge temporalne strukture, koje su u određenim situacijama primenjivije na život osoba sa tip 1 dijabetesom. To su vreme prošlosti-sadašnjosti-budućnosti, biografsko vreme (biografski poremećaj), unutrašnje vreme i fatalistička orijentacija ka budućnosti. Pokazujem da u proučavanju shvatanja vremena osoba sa tip 1 dijabetesom ne treba koristiti samo jednu temporalnu strukturu, jer se time gube važna saznanja subjektivnog iskustva hronične bolesti, te naznačavam da je briga o dijabetesu sveprisutna i sveprožimajuća u svakodnevici koju tip 1 dijabetes krade. U metodološkom smislu koristim biografski metod koji primenjujem na polu-strukturisane intervjue, te otkrivam dva nova shvatanja vremena koju uvodi ova grupa ljudi.
Reference
Adams, T. E, C. Ellis and S. Holman Jones. 2017. „Autoethnography”. In The International Encyclopedia of Communication Research Methods, eds. Jörg Matthes, Christine S. Davis and Robert F. Potter. New Jersey: JohnWiley & Sons, Inc.
Bennett, J. A. 2019. Managing Diabetes: The Cultural Politics of Disease. New York: New York University Press.
Bonsembiante, L, G. Targher and C. Maffeis. 2021. Type 2 Diabetes and Dietary Carbohydrate Intake of Adolescents and Young Adults: What Is the Impact of Different Choices? Nutrients 13 (10): 1–18. doi:10.3390/nu13103344
Bury, M. 1982. Chronic illness as biographical disruption. Sociology of Health and Illness 4 (2): 167–182. doi:10.1111/1467–9566.ep11339939
Elias, N. 1992. Time: An Essay. Oxford: B. H. Blackwell.
Ferzacca, S. 2010. „Chronic Illness and the Assemblages of Time in Multisited Encounters”. In Chronic Conditions, Fluid States, eds. Lenore Manderson and Carolybn Smith-Morris, 157–174. New Jersey: Rutgers University Press.
Ferzacca, S. 2012. Diabetes and Culture. Annual Review of Anthropology 41 (1): 411–426. doi:10.1146/ANNUREV-ANTHRO-081309–145806
Fotić, J. 2012. Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Stara Pazova: Dijabetološki savez Srbije.
Gergel, T. L. 2013. Illness perception, time perception and phenomenology – an extended response to Borrett. Journal of Evaluation in Clinical Practice 19 (3): 501–508. doi:10.1111/jep.12047
Hyden, L. C. 1997. Illness and Narrative. Sociology of Health & Illness 19: 48–69. doi-:10.1111/j.1467–9566.1997.tb00015.x
International Diabetes Federation. 2021. IDF Diabetes Atlas, 10th edn. Brussels: International Diabetes Federation.
Jowsey, T. 2016. Time and chronic illness: a narrative review. Quality of Life Research 25 (5): 1093–1102. doi:10.1007/s11136–015–1169–2
Kingod, N. and B. Cleal. 2019. Noise as Disappearance: Attuning to a Life with Type 1 Diabetes. Body & Society 25 (4): 55–75. doi:10.1177/1357034X19861671
Kingod, N. 2017. The Tinkering M-Patient: An (Auto-)Praxiographic Study of Attuning to a Life with Type 1 Diabetes through Online and Offline Support. København: Københavns Universitet.
Lebovic, N. 2010. Review of ‘The Sovereignty of Modern Times: Different Concepts of Time and the Modernist Perspective’, by Tyrus Miller. History and Theory 49 (2): 281–288.
Lieberman, L. S. 2004. „Diabetes Mellitus and Medical Anthropology”. In Encyclopedia of Medical Anthropology, eds. Ember, C.R. and M. Ember, 335–353. Boston: Springer.
Loher, D, C. Schwaller and A.-L. Wolf. 2018. Interview Attuned to the Everyday. A Conversation with Veena Das. Tsantsa 23: 84–90. doi:10.36950/tsantsa.2018.23.7324
Maines, D. R. 1983. Time and Biography in Diabetic Experience. Mid-American Review of Sociology 8 (1): 103–117.
Mol, A. 2008. The Logic of Care: Health and the Problem of Patient Choice. London: Routledge.
Montez, J. K. and T. X. Karner. 2005. Understanding the Diabetic Body-Self. Qualitative Health Research 15 (8): 11086–11104. doi:10.1177/1049732305276677
Morris, D. 2008. Diabetes, Chronic Illness and the Bodily Roots of Ecstatic Temporality. Human Studies: A Journal for Philosophy and the Social Sciences 31 (4): 399–421.
Nozari, M, Y. Dousti and G. Janbabai. 2013. Time Perspective in Healthy Individuals and Patients Suffering from Cancer and Diabetes. Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis. Studia Psychologica VI (1): 157–165.
Safford, M. M, L. Russell, D.C. Suh, S. Roman and L. Pogach. 2005. How much time do patients with diabetes spend on self-care?. The Journal of the American Board of Family Practice 18 (4): 262–270. doi:10.3122/jabfm.18.4.262
Strauss, A, S. Fagerhaugh, B. Suczek and C. Wiener.1982. The work of hospitalized patients. Sociology of Social Medicine 16: 977–986.
Toombs, S. K. 1990. The temporality of illness: four levels of experience. Theoretical Medicine 11 (3): 227–241. doi:10.1007/BF00489832
Вучинић Нешковић, В. 2013. Методологија теренског истраживања у антропологији. Од нормативног до искуственог. Београд: Српски генеалошки центар: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета.
Ракочевић, И, Д. Миљуш и З. Божић. 2021. Инциденција и морталитет од дијабетеса у Србији. Извештај бр. 16. Београд: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
