Antropologija

TOMAS KUN KAO „INTELEKTUALNI SELEBRITI“, STRUKTURA NAUČNIH REVOLUCIJA KAO KULTURNI ARTEFAKT: U POTRAZI ZA IZGUBLJENOM PARADIGMOM1

Nina Kulenović — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

Struktura naučnih revolucija (1962) stekla je status bestselera i postala je najcitiranija knjiga u društvenim naukama i humanistici, dok je njen autor, Tomas Kun, postao svojevrsni „intelektualni selebriti“. Kunova knjiga se i dan-danas, više od 60 godina nakon prvog izdanja, naveliko tumači, citira i parafazira. Međutim, jednom puštene u etar, Kunove teze su dobile sopstvenu dinamiku, dok je sâm Kun dobar deo svoje preostale karijere proveo u naporu da pojasni šta jeste, a šta nije rekao ili mislio. Struktura je do danas nebrojeno puta interpretirana i reinterpretirana, proizvela je veliku količinu sekundarne literature i postala deo trajnog akademskog folklora, retoričkih tropa i poštapalica. Cilj ovog rada jeste da kontekstualizuje i sumira Strukturu naučnih revolucija, kao i da predstavi osnovne koordinate interpretativne i polemičke panorame koja je oko nje iznikla, fokusirajući se najpre na široko instrumentalizovan i radikalno polisemičan pojam paradigme. Za potrebe sistematizacije, u ovom radu ćemo skicirati tipologiju koja razlikuje tri značenja paradigme: paradigma kao epistemološka panorama, paradigma kao metodološka regulativa i paradigma kao predmet proučavanja.

ELITNO PASTORČE – BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL U SVETLU ANTROPOLOŠKE ANALIZE

Ljubica Milosavljević, Marija Ajduk — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

Rad ima za cilj da uputi u specifične procese kojima je Beogradski džez festival konstruisan kao međunarodna kulturna manifestacija od prvorazrednog umetničkog značaja za prestonicu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i ostatak države tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Prevođenje iz popularnog u elitno analizirano je putem etnografije, koju, u prvom redu, čine onovremeni novinski izvori, pomoću kojih je moguće sagledati društvene, ekonomske, političke i kulturne prilike presudne za dati proces. Prateće aktivnosti ključnih nosilaca, na različite načine uključenih u sazdavanje festivala kao neophodnog u kulturnoj ponudi grada – od organizatora i donosilaca odluka, preko džez muzičara i autora novinskih članaka, sve do publike – u skladu s antropološkom orijentacijom, biće razmatrane iz šire perspektive od one koja se tiče isključivo konkretnog muzičkog žanra u lokalnim okvirima, odnosno razmatraće se i kroz međunarodne uticaje kada su i džez muzika i džez festivali u pitanju. Značaj potonjih ogleda se prevashodno u tome što u znatnoj meri bivaju preuzeti kao strateška usmerenja Beogradskog džez festivala od njegovih početaka, ali i u tome što ukazuju na strategije prilagođavanja lokalnim specifičnostima koje karakterišu višestruki problemi.

LEKOVITO BILJE U SRPSKOM DIGITALNOM PROSTORU: VERNAKULARNO ZNANJE, AUTORITET I TRADICIJA NA INSTAGRAMU

Ana Banić Grubišić — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

U ovom radu se istražuje način na koji se tradicionalno znanje o lekovitom bilju predstavlja i prenosi u srpskom digitalnom prostoru. Na osnovu analiziranih objava na Instagramu, do kojih se došlo putem haštag-etnografije, predlaže se radna tipologija korisnički generisanog sadržaja o lekovitom bilju. Izdvajaju se tri karakteristična obrasca predstavljanja etnobotaničkog znanja – pozivanje na tradiciju, predstave o prirodnosti i vitalizmu i komodifikacija. Etnobotaničko znanje se na Instagramu prenosi kroz različite vizuelne, audio-vizuelne i tekstualne forme. Predložena tipologija predstavlja polazni, radni okvir za dalja istraživanja digitalne etnobotanike u lokalnom kontekstu.

PROBLEMATIZACIJA ISTRAŽIVANJA ORGANIZACIONE KULTURE NAUČNE INSTITUCIJE IZ ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE: PRIMER ARHEOLOŠKOG INSTITUTA

Nina Zdravković — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

Rad problematizuje istraživanje organizacione kulture jedne naučne institucije iz perspektive antropologije nauke na primeru Arheološkog instituta u Beogradu. Istraživanje se oslanja na jednogodišnje posmatranje s učestvovanjem, dvadeset jedan polustruktuirani dubinski intervju sa zaposlenima različitih zvanja i sektora i analizu institucionalnih dokumenata. Organizaciona kultura ovde nije krajnji predmet istraživanja, već analitička prizma kroz koju se posmatra funkcionisanje savremene naučne
institucije u uslovima transformacije nauke. Polazna teza jeste da takvo istraživanje nailazi na otpor, jer institucija sebe razume prvenstveno kao prostor racionalne proizvodnje znanja, zbog čega organizacionu kulturu ne prepoznaje kao relevantnu dimenziju
sopstvenog funkcionisanja. Rad pokazuje šta antropologija nauke dobija kada se takva humanistička ustanova prouči iznutra: prepreke istraživanja, od neprepoznatljivosti antropološke discipline do otpora prema pojedinim pitanjima, postaju etnografska građa o granicama legitimnog znanja.

UTICAJ FOTOGRAFIJA NA ODGOVORE ISPITANIKA O SIMBOLIMA GRADA

Vera Backović — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

U ispitivanju urbanog identiteta Beograda primenjena je foto-elicitacija anketnog karaktera u onlajn istraživanju „Identitet Beograda“. Istraživanje je sprovedeno u novembru 2024. godine na uzorku od 173 ispitanika, koji su činili studenti društvenih i humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu. Reč je o metodskom postupku koji nije zastupljen u domaćim istraživanjima. Osobenost foto-elicitacije kao metoda prikupljanja podataka jeste upotreba vizuelnog materijala čija je svrha da podstakne odgovore ispitanika u skladu s predmetom istraživanja, prevashodno u intervjuima i fokus grupama. U radu se analizira na koji način su fotografije simbola Beograda u onlajn anketi uticale na odgovore ispitanika. Prvo se njihov uticaj ispituje putem prihvatanja ili neprihvatanja simbola grada koji su prikazani na petnaest fotografija. Analiza se zatim usmerava na poređenje samostalno formulisanih odgovora i odgovara koji su dati prilikom procena simbola na fotografijama. Na kraju se analizira izbor novih simbola nakon gledanja fotografija.

ПОЕМА ЈОВАНА КАМАТИРА О ЗОДИЈАЧКОМ КРУГУ И СВЕМУ ОСТАЛОМ НА НЕБУ: ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЗАНТИЈСКЕ АСТРОЛОГИЈЕ НА ДВОРУ МАНОЈЛА I КОМНИНА (1143–1180)

Larisa Vilimonović, Jakov Đorđević — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

Овај рад представља први потпуни српски превод и коментар Поеме о зодијачком кругу Јована Каматира, текста који је до данас остао маргинализован у проучавању византијске књижевности и науке. Поема је смештена у културни и интелектуални амбијент Византије XII века, где се сагледава као дидактичко дело намењено не само уском кругу дворске публике, већ и ширем кругу писмених практичара астрологије. Каматирево дело пружа сажето и систематско излагање најважнијих елемената хеленистичке астрологије, као и њену доцнију рецепцију у синтетичким приручницима. Поновним разматрањем ове запостављене поеме, рад има за циљ да укаже на њену оригиналност, дидактички карактер и улогу у преношењу и преобликовању класичне астролошке традиције у оквирима византијске књижевне културе.

KONSTRUKCIJA DRUGOSTI I SOCIJALNO-ONTOLOŠKIH GRANICA U FILMU AVATAR: PUT VODE

Nikola Milić — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

U radu se analizira film Avatar: put vode (2022) Džejmsa Kamerona kroz trostepeni model etnografije filma – produkciju, sadržaj i recepciju – s fokusom na način na koji se u njemu konstruiše Drugost i povlače socijalno-ontološke granice između grupa. Analiza pokazuje da narativ ovog filma, uprkos antikolonijalnim i antikapitalističkim pretenzijama produkcijskog tima, a slično kao i u Avataru iz 2009. godine, počiva na reprodukovanju obrasca dihotomne podele na Nas i Druge koja se, iako je prisutna kroz čitavu istoriju ljudskih društava, u filmu održava kroz ideološke i strukturne modele uspostavljene u kolonijalizmu. Jedina transformacija u (neo)kolonijalnoj reprezentaciji Drugosti jeste njena neoliberalizacija, gde se kolektivni, sistemski i društveni problemi predstavljaju kao partikularni, odnosno, u ovom slučaju, premeštaju iz političke dimenzije u porodični mikrokosmos.

PROBLEMI KVALITATIVNOG ISTRAŽIVANJA SIVE EKONOMIJE

Ivan Filip Kovačević — Tue, 06 Oct 2026 00:00:00 +0200

Kroz analizu dva istraživanja sive ekonomije obavljena u Detroitu i Beogradu u radu se nastoji formulisati idealni model takvog istraživanja. Razmatraju se trajanje istraživanja, načini ulaska u istraživanu sredinu i fokus samog istraživanja. U tom modelu se predlaže duži boravak na terenu, postepeno legitimisanje istraživača, integrisanje u zajednicu i fazna tematizacija. Prvi deo istraživanja je uočavanje i opisivanje same sivoekonomske delanosti, da bi se u drugom delu obratila pažnja na socioekonomske faktore koji dovode do sive ekonomije. To znači da se uzima u obzir realna ekonomska situacija, prihodi, rashodi, stvarna i željena potrošnja, realni socijalni status, kao i željeni, aspiracije, tj. prestiž, etnosocijalno shvatanje društvene pokretljivosti, mikrosocijalni
odnosi. Čak i kada bi se idealni model sveo na ostvarivi unutar naučne i šire zajednice, davao bi korisnije informacije od aproksimativnih procena obima sive ekonomije.