НАСЛЕЂА ОСПОРАВАНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ. КА РАЗУМЕВАЊУ ИДЕОЛОШКИХ И ПОЛИТИЧКИХ ИМПЛИКАЦИЈА НАУЧНИХ ТЕОРИЈА О НАСТАНКУ, ФУНКЦИОНИСАЊУ И ДРУШТВЕНИМ ПОСЛЕДИЦАМА ЗАДРУГЕ
Ključne reči:
задруга, политичке идеологије, политички и научни митови, идеолошке и политичке импликације научних теорија, политика друштвених и хуманистичких наукаApstrakt
У овом тексту се полази од општег питања – из ког разлога поједине теме и проблеми изазивају интерес истраживача на начин који надилази чисто научни приступ – како би могло што успешније да се приступи прецизније одређеном проблему – шта је то, конкретно, што поједини друштвени научници саопштавају у својим написима о институцији задруге, осим онога што изгледа очигледно у стручном смислу? У чему се, дакле, састоји концептуално, идеолошко и политичко наслеђе академских размишљања и писања о институцији која је названа задругом? Где је све могуће препознати основе такве праксе, односно шта је то у самом појму задруга, историји његовог коришћења, скупу значења која су му приписивана, конкретним друштвеним организационим облицима, породичним и сродничким праксама које појам описује, као и критикама које су му као концепту упућиване, што га чини толико погодним за различите врсте идеолошке употребе? Које су, најзад, и какве ваннаучне импликације такве научне делатности? На ова питања нуде се одговори који настају пажљивим ишчитавањем текстова који се баве начинима на које је задруга проучавана, а најзад и програмског текста пројекта у оквиру кога је настао овај текст. Показује се, наиме, да ни покушај критике идеологизације једног научног концепта није ослобођен од идеолошких импликација.
Reference
Berkner, Lutz K. 1975.The Use and Misuse of Census Data for the Historical Analysis of Family. Journal of Interdisciplinary History, V: 4, 721/738.
Bottici, Chiara. 2007. A Philosophy of Political Myth. Cambridge: Cambridge University Press.
Bourdieu, Pierre. 1982. Ce que parler veut dire. L’économie des échanges linguistiques. Paris: Fayard.
Brković, Čarna. 2017. Epistemological eclecticism: Difference and the „Other” in the Balkans and beyond. Anthropological Theory, Vol. 18, Iss. 1, 106–128.
Burkhart, Dagmar. 1989. Kulturraum Balkan. Studien zur Volkskunde und Literatur Südosteuropas. Berlin / Hamburg: Dietrich Reimer.
Clifford, James and Marcus (eds.). 1986. Writing Culture. The Poetics and Politics of Ethnography. Berkeley: University of California Press.
Čapo-Žmegač, Jasna. 1996а. New evidence and old theories: multiple family households in northern Croatia. Continuity and Change. 11.3, 375–398.
Čapo-Žmegač, Jasna. 1996b. Pogled izvana: Hrvatska i model balkanske obitelji. Otium: časopis za povijest svakodnevice. 4. 1–2, 103–113.
Čapo-Žmegač, Jasna. 1996c. Konstrukcija modela obitelji u Europi i povijest obitelji u Hrvatskoj. Narodna umjetnost 33. 2, 179–196.
Čolović, Ivan. 2016. Smrt na Kosovu Polju. Beograd: XX Vek.
Flood, Christopher G. 2013 [1996]. Political Myth: A Theoretical Introduction. London and New York: Routledge.
Fukuyama, Francis. 1989. The End of History? The National Interest (16), 3–18.
Fukuyama, Francis. 1992. The End of History and the Last Man. New York: The Free Press.
Geertz, Clifford. 1983. The Interpretation of Cultures. Selected Essays. New York: Basic Books.
Godelier, Maurice. 2004. Métamorphoses de la parenté. Paris: Fayard.
Godelier, Maurice. 1998. Afterword: Transformations and Lines of Evolution, U: Maurice
Godelier, Thomas R. Trautmann and Franklin E. Tjon Sie Fat (eds.), Transformations of Kinship. 386–417. Washington and London: Smithsonian Institution Press.
Godelier, Maurice, Trautmann R. Thomas and Tjon Sie Fat, E. Franklin (eds.). 1998. Transformations of Kinship. Washington and London: Smithsonian Institution Press.
Habermas, Jürgen. 1984 [1981]. Theory of Communicative Action, Volume One: Reason and the Rationalization of Society (Translated by Thomas A. McCarthy). Boston, Mass.: Beacon Press.
Hajnal, John. 1965. European Marriage Systems. U: D. V. Glass & D. E. C. Eversley (eds.), Population in History. Essays in Historical Demography. Volume I: General and Great Britain. 101–143. New Brunswick (U.S.A.): Aldine Transaction.
Halpern Joel with Kerewsky Halpern, Barbara. 1972. A Serbian Village in Historical Perspective. New York: Holt, Rinehart and Winston.
Hammel, Eugene A. 1972. The Zadruga as Process U: Peter Laslett, Richard Wall (eds.), Household and Family in Past Time. 334/373. Cambridge: Cambridge University Press.
Hann, Chris (ed.). 2002. Postsocialism: Ideas, ideologies and practices in Eurasia. London / New York: Routledge.
Hastrup, Kirsten. 1996. Anthropological Theory as Practice. Social Anthropology. Vol. 4 part 1, 75–81.
Ivanović, Zorica. 2008. O izučavanju srodstva u poslednjim decenijama dvadesetog veka, Etnoantropološki problemi, n. s. god. 3, sv. 3, br. 2, 107–138.
Junko Yanakisako, Sylvia. 1979. Family and Household: The Analysis of Domestic Group. Annual Revew of Anthropology Vol.8, 161–205.
Kazer, Karl. 2002. Porodica i srodstvo na Balkanu. Analiza jedne kulture koja nestaje. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju/Čigoja štampa.
Kaser, Karl (ed.). 2012. Household and Family in the Balkans. Two Decades of Historical Family Research at University of Graz. Berlin: LIT Verlag.
Laslett, Peter, Wall, Richard (eds.). 1972. Household and Family in Past Time. Cambridge: Cambridge University Press.
Le Play, Frederic. 1871. L’ organisation de la famille selon le vrai modele signale par l’histoire de toutes les races et de tous les temps. Tours: Mame.
Lévy-Bruhl, Lucien. 1922. La mentalité primitive. Paris: Les Presses univeritaires de France.
MacMillan, Margaret. 2008. The Uses and Abuses of History. Toronto: Penguin Canada.
MacMillan, Margaret. 2013. The War that Ended Peace: How Europe abandoned peace for the First World War. London: Profile Books.
Naumović, Slobodan. 1998. Romanticists or Double Insiders? An Essay on the Origins of Ideologised Discourses in Balkan Ethnology. Ethnologia Balkanica. Vol. 2, pp. 101–120.
Naumović, Slobodan. 2000. ‘Balkanski kasapi’: mitovi i pogrešne predstave o raspadu Jugoslavije”, Nova srpska politička misao, Nova edicija, Vol. VI (1999), br. 1–2, 57–77.
Naumović, Slobodan. 2009. Upotreba tradicije u političkom i javnom životu Srbije na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju /”Filip Višnjić.”
Prica, Ines. 2004. Na tlu trivijalnog. Pismo iz tranzicije. Narodna umjetnost 41/2, 141–156.
Rakitsch, Ljubiza. 1914. Die hausliche Erziehung in der serbischen Sadruga zur Zeit der turkischen Herrschaft. Inaugural-Dissertation zur Erlangung der Doktorwürde der hohen philosophischen Fakultät I der Universität Zürich. Leemann & Co.
Rihtman-Auguštin, Dunja. 1984. Struktura tradicijskog mišljenja. Zagreb: Školska knjiga.
Said, Edward. 2003 [1978]. Orientalism. Western Conceptions of the Orient. London: Penguin Books.
Sahlins, Marshall. 1999. Two or Three Things That I Know about Culture. The Journal of the Royal Anthropological Institute. Vol. 5, No. 3, 399–421.
Sahlins, Marshall. 2013a. What kinship is — and is not. Chicago: University of Chicago Press.
Sahlins, Marshall. 2013b. Dear colleagues – and other colleagues. HAU: Journal of Ethnographic Theory 3 (3): 337–47.
Shklar, Judith N. 2004. Squaring the Hermeneutic Circle, Social Research. 71 (3), 655–678.
Smith, Anthony. 1999. Myths and Memories of the Nation. Oxford and New York: Oxford University Press.
Stojanović, Dubravka. 2017. Imagining the Zadruga. Zadruga as a political inspiration to the Left and the Right in Serbia, 1870–1945. U: Stojanović, D. Populism the Serbian Way. Beograd: Peščanik, 43–66.
Subotić, Milan. 1992. Sricanje slobode. Studije o počecima liberalne misli u Srbiji XIX veka. Niš: Gradina.
Szoltyszek, Mikolaj. 2012, The Genealogy of Eastem European Difference: An Insider’s View. Journal of Comparative Family Studies, 335–371.
Todd, Emmanuel. 1989. The explanation of ideology: Family structure and social systems. Oxford: Blackwell.
Todd, Emmanuel. 2011. L’origine des systèmes familiaux. Paris: Gallimard.
Todorova, Maria. 1989. Myth Making in European Family History (The Zadruga Revisited). The Wilson Center, 1–54. Unpublished document. Доступно на: https://www.wilsoncenter.org/publication/19-myth-making-european-family-history-the-zadruga-revisited.
Todorova, Maria. 1990. Myth Making in European Family History: The Zadruga Revisited. East European Politics and Societies, Vol. 4, No. 1, 30–76.
Todorova, Maria. 1997. Imagining the Balkans. Oxford and New York: Oxford University Press.
Todorova, Maria. 2001. On the Epistemological Value of Family Models: The Balkans
Within the European Pattern. U: Wall, Richard, Tamara K. Hareven and Josef Ehmer (Eds.), Family History Revisited: Comparative Perspectives, Newark: University of Delaware Press, 242–256.
Todorova, Maria N. 2006. Balkan Family Structure and the European Pattern: Demographic Developments in Ottoman Bulgaria. Budapest and New York: The CEU Press.
Utješenović, Ognjeslav Ostrožinski. 1988. Kućne zadruge. Vojna krajina. Karl Marx. Zagreb: Školska knjiga.
Van Dijk, Teun A. 1995. Discourse Semantics and Ideology. Discourse and Society. Vol. 6 (2), 243–289.
Van Dijk, Teun A. 1998. Ideology: A Multidisciplinary Approach. London: Sage, 1998.
Van Dijk, Teun A. 2006. Ideology and Discourse Analysis. Journal of Political Ideologies. 11 (2). 115–140.
Vittorelli, Natasha. 2002. An „Other” of One’s Own: Pre-WWI South Slavic Academic Discourses on the zadruga. Spaces of Identity. 2. (3/4), 27–43.
Zundhausen, Holm. 2009. Istorija Srbije od 19. do 21. veka. Beograd: Clio.
Јединице на ћириличном писму:
Богишић, Валтазар. 1884. О облику названом инокоштина у сеоској породици Срба и Хрвата (прев. Јован Аћимовић). Београд: Штампарија Напредне странке.
Вулетић, Александра. 2002. Породица у Србији средином 19. века. Београд: Историјски институт, ЈП „Службени гласник”.
Филиповић, Миленко. 1991. Кућна задруга. У: Филиповић, М. Човек међу људима. Београд: Српска књижевна задруга, 3–17.
Караџић, Вук Стефановић. 1852 [1818]. Задруга. У: Српски рјечник: истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Беч: У штампарији јерменскога намастира, 173. Доступно у оквиру Дигиталне библиотеке Матице српске: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.phptype=publications&id=1255&m=2#page/8/mode/2up
Љушић, Радош. 1986. Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: САНУ. Посебна издања књ. DLXX. Одељење историјских наука књ. 12.
Ковић, Милош. 2018. Косовски завет и национални идентитет Срба. Стање ствари. Доступно на: https://stanjestvari.com/2018/02/12/kovic-kosovski-zavet-nacionalni-identitet/
Наумовић, Слободан. 1995. Устај сељо, устај роде: симболика сељаштва и политичка комуникација у новијој историји Србије. Годишњак за друштвену историју. Свеска 1, 39–63.
Наумовић, Слободан и Никола Павковић. 2014. Поглед на пређени пут. Разговор о животу посвећеном истраживањима у правној и социјалној етнологији. У: Павковић, Н. Студије и огледи из правне етнологије. Београд: Српски генеалошки центар, 349–396.
Павковић, Никола. 2014. Студије и огледи из правне етнологије. Београд: Српски генеалошки центар.
