КАКО ЈЕ ОЖИВЕЛА БАРЈАК-ЏАМИЈА

Apstrakt

Малобројна муслиманска заједница окупљена у београдском крају Зејреку, око запуштене Бајракли џамије, није ни слутила да ће српска држава, огрнута плаштом туркофобије, након вишевековне турске владавине, већ 1868. године, непуних годину дана након одласка последњих турских трупа из Кнежевине
Србије, изабрати управо ову џамију да је обнови за „религиозну утеху овдашњих мухамеданаца”. Иако су иза обнове Бајракли џамије стајали, пре свега, виши национални и политички циљеви, 1868. године она је оживела и постала једина активна београдска џамија. Први период њеног рада није био дугог века – непуну
деценију касније, по избијању Српско-турског рата (1876–1878), џамија је затворена након што су скоро сви муслимани напустили Београд. Године 1893, на инсистирање тадашњег градоначелника Београда Николе Пашића, поново је обновљена, и од тада до данас је остала једина београдска џамија. У раду је приказан живот београдске Бајракли џамије, њених хоџа и малобројних верника у периоду обнове ове богомоље, као и саме српске државе, у другој половини 19. века.