МУСЛИМАНСКО СТАНОВНИШТВО БЕОГРАДА У 18. ВЕКУ
Ključne reči:
Ottoman Empire, 18th century, Ottoman elite, Sanjak of Smederevo, Belgrade, population, askerApstrakt
Период аустријске управе (1718–1739) оставио је дубок траг у развоју Београда. Град је изгубио свој пређашњи изглед, те се после повратка Смедеревског санџака под османску власт, 1739. године, оријентализација наметала као основни предуслов даљег функционисања градског живота у оквирима османског друштвеног и привредног система. Повратак османске управе подразумевао је темељну обнову како војних утврђења, тако и ранијих исламских институција. Суштина обнове града није била у архитектонским решењима, већ у јачању институције београдског паше, некадашњег санџакбега. Положај на границама Царства и сталне промене одразиле су се и на бројност и састав становништва. Организација локалне администрације омогућавала је долазак разних авантуриста у потрази за војном службом, који су били стационирани у београдској тврђави и ступали у службу и под заштиту везира ‒ паше. Други значајан део градског муслиманског становништва чинили су припадници војних редова спахија и јаничара, који су изгубили
свој војни значај. Пошто су им од државе додељени приходи често били ниски, они су долазили у потрази за послом, отварајући кафане и укључујући се у илтизам
систем (пореске закупе). Нису изостајали ни трговци, припадници моћних румелијских или истанбулских породица. Претпоставља се да се до краја века популација константно и знатно повећавала. Приметан је и процес раслојавања становништва, што је условило разне друштвене сукобе, и отпочињање протополитичких борби организованим супротстављањем владајућим структурама.
Reference
Илић, Танасије Ж. 1973. Београд и Србија у документима архиве Земунског магистрата од 1739. до 1804. год, књига I (1739‒1788). Београд: Историјски архив Београда.
Калић-Мијушковић, Јованка. 1974. „Борбе Турског Царства и Угарске око Београда”. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 175–277. Београд: Просвета.
Ненадовић, прота Матеја. 2005. Мемоари. Београд: Политика – Народна књига.
Новаковић, Стојан. 1954. Устанак на дахије 1804: оцена извора, карактер устанка, војевање 1804. прир. Милан Ђоковић. Београд: Српска књижевна задруга.
Павловић, Мирослав, Крешић Огњен. 2016. Институција апелације у правном систему Османског царства током транзиционог периода. Зборник Матице српске за друштвене науке 154: 37–51.
Павловић, Мирослав. 2017. Смедеревски санџак 1739–1788. Војно-административно уређење. Нови Сад: Матица српска.
Пантелић, Душан. 1933. Ухођење Србије пред Кочину крајину. Глас СКА CLIII: 105–163.
Поповић, Марко. 1973. Реконструкција плана фортификација Београдске тврђаве 1717. Годишњак града Београда XX: 189‒200.
Поповић, Марко. 1980. Чесма Мехмед паше Соколовића. Годишњак града Београда XXVII: 71–83.
Поповић, Марко. 2006. Београдска тврђава. Београд: Јавно предузеће „Београдска тврђава”.
Самарџић, Радован. 1982. Мехмед Соколовић. Београд: Народна књига.
Тричковић, Радмила. 1968. Организација управе у Београдском пашалуку после Београдског мира 1739. год. Магистарска теза. Универзитет у Београду – Филозофски факултет.
Тричковић, Радмила. 1970. Читлучење у Београдском пашалуку у XVIII веку. Зборник Филозофског факултета XI/1: 525–549.
Тричковић, Радмила. 1971. Списак мухафиза Београда од 1690. до 1789. године. Историјски часопис XVIII: 297–328.
Тричковић, Радмила. 1973. Београдска тврђава и варош 1739–1789. године. Годишњак града Београда XX: 49–88.
Тричковић, Радмила. 1974а. „Главна тврђава Царства према Европи”. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 587–637. Београд: Просвета.
Тричковић, Радмила. 1974б. „Нереди и друштвене кризе у Београду после 1740. године”. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 694‒712. Београд: Просвета.
Тричковић, Радмила. 2013. Београдски пашалук 1687–1739. Београд: Службени гласник.
Фотић, Александар. 2005. „(Не)спорно уживање: појава кафе и дувана”. У Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, прир. Александар Фотић, 261–301. Београд: Clio.
Чубриловић, Васа. 1970. Дели-Ахмед. Зборник Филозофског факултета XI (1): 551‒571.
Чубриловић, Васа. 1974а. „Развој привреде 1740‒1788”. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 674‒692. Београд: Просвета.
Чубриловић Васа. 1974б. „Град пред српску револуцију 1804”. У Историја Београда. 1: Стари, Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 717‒769. Београд: Просвета.
Шабановић, Хазим. 1954. Да ли је постојао Београдски пашалук? Историјски гласник 1–2: 193–207.
Шабановић, Хазим. 1956. Турски извори о српској револуцији 1804, Књига 1, Списи Царске канцеларије 1789–1804. Београд: Историјско друштво Народне републике Србије.
Шабановић, Хазим. 1970. Урбани развитак Београда од 1521. до 1688. године. Годишњак града Београда XVII: 9–41.
Шабановић, Хазим. 1974а. „Гарнизон”. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 341‒345. Београд: Просвета.
Шабановић, Хазим. 1974б. Град и његово становништво у XVI‒XVIII веку. У Историја Београда. 1: Стари,Средњи и Нови век, ур. Васа Чубриловић, 385‒422. Београд: Просвета.
Anastasopoulos, Antonis. 2005. „The Mixed Elite of a Balkan Town: Karaferye in the Second Half of the Eighteenth Century”. In Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V. A Symposium Held in Rethymno 10–12 January 2003, ed. Antonis Anastasopoulos, 259‒268. Rethymno: Crete University Press.
Casale, Giancarlo. 2010. The Ottoman Age of Exploration: Sokollu Mehmed Pasha and the Apogee of Empire 1561–1579. Oxford: Oxford University Press.
Darling, Linda T. 2002. Another Look at Periodization in Ottoman History. The Turkish Studies Association Journal 26 (2): 19–28.
Đurić-Zamolo, Divna. 1977. Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima: 1521–1867: arhitektonsko-urbanistička studija. Beograd: Muzej grada Beograda.
Filipović, Nenad. 2010. Lady Mary Wortley Montagu i Ahmed-beg od Kumodraža. Prilozi za orijentalnu filologiju 59: 147‒202.
Fodor, Pál. 1999. „The View of the Turk in Hungary: The Apocalyptic Tradition and the Legend of the Red Apple in Ottoman-Hungarian Context”. In Les traditions apocalyptiques autournant de la chute de Constantinople, eds. Benjamin Lellouch, StéphanosYerasimos, 99–131. Istanbul: L’Institut Français d’Etudes Anatoliennes Georges-Dumézil.
Fotić, Aleksandar. 2001. Yahyapaşa-oğlu Mehmed Pasha’s Evkaf in Belgrade. Acta Orientalia Academiae Scinetiarum Hung. 54 (4): 437‒452.
Fotić, Aleksandar. 2005. „Belgrade: A Muslim and Non-Muslim Cultural Centre (16th– 17th C.)”. In Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V. A Symposium Held in Rethymno 10–12 January 2003, ed. Antonis Anastasopoulos, 51‒75. Rethymno: Crete University Press.
Fotić, Aleksandar. 2018. „The Belgrade Kadı’s Müraseles of 1683: The Mirror of a Kadı’s Administrative Duties”. In Belgrade 1521‒1867, ed. Dragana Amedoski, 65‒77. Belgrade: The Institute of History – Yunis Emre Enstitüsü.
Gerlach, Stephan. 2006. Türkiye Günlüğü 1573–1576, C. 1. İstanbul: Kitap Yayınevi.
Gradeva, Rossitsa. 1999. The Activities of a Kadi Court in Eighteenth/Century Rumeli: The Case of Hacioğlu Pazarcik. Oriente Moderno, n.s. XVIII (LXXIX)/1: 179–187.
Gradeva, Rossitsa. 2005. Osman Pazvantoglu of Vidin: Between Old and New. Princeton Papers – International Journal of Middle Eastern Studies XIII: 115–161.
Imber, Colin. 2002. The Ottoman Empire, 1300‒1650. The Structure of Power. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Jennings, Ronald. 1979. Limitations of the Judicial Powers of the Kadi in 17th C. Ottoman Kayseri. Studia Islamica 50: 151–184.
Karpat, Kemal. 1985. Ottoman Population 1830‒1914: Demographic and Social Characteristics. Madison: The University of Wisconsin Press.
McGowan, Bruce. 1994. „Age of the Ayans, 1699–1812”. In An Economic and Social History of the Ottoman Empire, 1300–1914, eds. Halil Inalcik and Donald Quataert, 637‒758. Cambridge: Cambridge University Press.
Moalla, Asma. 2004. The Regency of Tunis and the Ottoman Porte 1777–1814. Army and Government of a North-African Ottoman Eyalet at the end of the Eighteenth Century. London: Routledge.
Özcan, Abdülkadir. 2004. „Organizacija vojske kod Osmanlija”. U Historija osmanske države i civilizacije, prir. Ekmeleddin İhsanoğlu,411‒497. Sarajevo: Orijentalni institut.
Refik, Ahmed. 2005. Lale Devri. Istanbul: Tarih Vakfı Yurt Yayınları.
Refik, Ahmed. 2010. Mehmed-Paša Sokolović. Saputnik sreće i blagostanja. Zenica: Vrijeme.
Sadat, Deena. 1972. Rumeli Ayanlari: The Eighteenth Century. The Journal of Modern History 44 (3): 346‒363.
Sajdi, Dana (Ed.) 2014. Ottoman Tulips, Ottoman Coffee: Leisure and Lifestyle in the Eighteenth Century. London: I. B. Tauris.
Tietze, Andreas. 1948. Ali ‘Azîz Efendis Muhayyelat. Oriens 1 (2): 248‒329.
Tietze, Andreas. 1986. „Alî ‘Azîz Efendi, Giridli”. In The Encyclopaedia of Islam: New Edition I, 391. Leiden: E. J. Brill.
Uzunçarşılı, İsmail Hakkı. 1988.Osmanlı Devleti Teşkilatından Kapukulu Ocakları I, II. Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Zens, Robert. 2012. In the Name of the Sultan: Haci Mustafa Pasha of Belgrade and the Ottoman Provincial Rule in the Late 18th Century. International Journal of Middle East Studies 44 (1): 129‒146.
Ziroyeviç, Olga. 1984. Mehmed Pascha Sokolli im Lichte Jugoslawvischer Quellen und Überlieferungen. Osmanlı Araştırmaları 4: 56–67.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation