РУРАЛНО ДВОРИШТЕ КАО КОМУНИКАЦИЈСКИ ПРОСТОР
Ključne reči:
двориште, простор , уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектураApstrakt
У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антрополога, а конкретан повод за разматрање јесу поједина дворишта за чије су уређење употребљене многобројне бетонске фигуре. Рурална дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки
антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова
домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.
Reference
Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Beograd: Srpski genealoški centar.
Bratć, Dobrila i Miroslava Malešević. 1982. „Kuća kao statusni simbol“. Etnološke sveske IV: 144–152.
Brown, Robert and Daniel Maudlin. 2012. “Concepts of Vernacular Architecture”. У: Grieg Crysler, Stephen Cairns and Hilde Heynen (ed.), The Sage Handbook of Architectural Theory, 340–355. London: Sage publications.
Влаховић, Петар (ур.). 1984. Зборник радова Етнографског института 14–16. Београд: Српска академија наука и уметности.
Вукосављевић, Сретен. 2012 [1965]. Историја сељачког друштва, Социологија становања. Београд: Службени гласник.
Гавриловић, Љиљана. 2006. „Лепота традиционалних места: физички и сви остали простори“. Драган Жунић (ур.), Традиционална естетска култура – Естетска димензија куће, 35–44. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ.
Дероко, Александар. 1968. Народно неимарство I. Београд: САНУ.
Драгојловић-Стевановић, Ана. 2000. „Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији“. Гласник Етнографског института САНУ XLIX: 61–68.
Drljača, Dušan. 1982. „Danac K. U. Šjerup o vrednosnom sistemu Ljubičevčana“. Etnološke sveske IV: 167–175.
Зарић, Милош. 2016. „Од Копитофа на дар:,Другачији поглед‘ на културну биографију ствари“. Гласник Етнографског музеја 80: 111–134.
Ивановић-Баришић, Милина. 2006. „Кућа и друштвене промене у другој половини 20. века“. Драган Жунић (ур.), Традиционална естетска култура – Естетска димензија куће, 67–75. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ.
Keith, Michael & Steve Pile. 1993. Place and the Politics of Identity. New York: Routledge.
Ковачевић, Иван. 1985. „Социјално-емфатичка функција монументалних гробница“. Етнолошке свеске VI: 81–87
Којић, Бранисалв. 1958. Сеоска архитектура и руризам. Београд: Грађевинска књига.
Kopytoff, Igor. 1986. “The Cultural Biography of Things: Commoditization as Process”.
Arjun Appadurai, The Social Life of Things, 64–91. Cambridge: Cambridge University Press.
Lefebvre, Henri. 1991. The Production of Space. Oxford and Cambridge: Blackwell.
Matić, Miloš. 2005. „Urban Economics in a Rural Manner: Family Economizing in Some Socialist Serbian Cities“. Ethnologia Balkanica 9: 131–149.
Матић, Милош. 2007. Врата – капија два света. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Матић, Милош. 2013. „Култура друштвене организације у селима општине Смедерево“. Смедеревски зборник 4: 91–116.
Матић, Милош. 2017. „Традиционално село као хабитус модерне економије“. Срђан Рудић (ур.), Село Балкана. Континуитет и промене кроз историју, Београд 2017: 263–278. Београд: Историјски институт.
McKenzie Aucoin, Pauline. 2017. “Towards an Anthropological Understanding of Space and Place”. B.B. Janz (ed.), Place, Space and Hermeneutics, Contributions to Hermeneutics 5, 395–412. Heidelberg: Springer International Publishing.
Mendras, Henri. 1986. Seljačka društva. Zagreb: Globus.
Мијатовић, Станоје М. 1930. „Ресава“. Српски етнографски зборник 26: 99–239.
Митровић, Милован. 1998. Социологија села. Београд: Социолошко друштво Србије.
Мркић, Весна. 2019. „Сецесија у градитељском наслеђу Подунавља и Браничева“. Гласник Друштва конзерватора Србије 43: 108–114.
Нешковић, Виолета. 2002. „Сеоска архитектура Мачве“. Museum 3: 193–262.
Николић, Наташа. 2013. „Народно градитељство – стамбена архитектура и култура становања у насељима општине Смедерево“. Смедеревски зборник 4: 41–70.
Oliver, Paul. 2006. Built to Meet Needs. Cultural Issues in Vernacular Architecture. Oxford: Architectural Press.
Rapoport, Amos. 1969. House Form and Culture. Englewood Cliffs: Prentice-Hall.
Rapoport, Amos. 1990. The Meaning of the Built Environment. Tucson: The University of Arizona Press.
Rapoport, Amos. 1994. “Spatial Organization and the Built Environment”. Tim Ingold (ed.), Companion Encyclopaedia of Architecture, 460–502. London: Routledge.
Ромелић, Живка и Марко Стојанивић. 1989. „Неки елементи културе гастарбајтера ђердапских насеља“. Етнолошке свеске X: 197–202.
Селинић, Слободан. 2008. „Економска емиграција из Југославије шездесетих година XX века“. У 1968 – четрдесет година после, ур. Радмила Радић, 549– 573. Београд: Институт за новију историју Србије.
Simić, Andrei. 1973. The Peasant Urbanites: A Study of Rural-Urban Mobility in Serbia. New York: Seminar Press.
Skok, Petar. 1971. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Станић, Радомир. 2002. „Народно градитељство“. У Божидар Петровић, Старе српске куће као градитељски подстицај, 9–16. Горњи Милановац: Графопринт.
Финдрик, Ранко. 1994. Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село Сирогојно.
Harris, Cyril M. 2006. Dictionary of Architecture and Construction. New York: McGraw-Hill.
Цвијић, Јован. 1966. Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд: Завод за издавање уџбеника.
