(K)AKO OSPORAVANO NASLEĐE POSTAJE ZAJEDNIČKO. JEDAN MOGUĆI SCENARIO
Ključne reči:
osporavano nasleđe, zajedničko nasleđe, obrazovanje, mladi, Kosovo, ratovi devedesetih, pomirenjeApstrakt
U postkonfliktnim društvima, interpretacija osporavanog kulturnog nasleđa predstavlja kompleksan izazov. Razlog za to jeste činjenica da nasleđe koje nosi tragove sukoba, podela i poricanja često biva marginalizovano ili instrumentalizovano u procesima
rekonstruisanja društvene kohezije. Zato je njegova uloga u izgradnji kolektivnog identiteta i održivog mira nedovoljno istražena. Imajući to u vidu, ovaj rad postavlja pitanje: kako nasleđe koje nas razdvaja može postati osnova zajedništva? Teorijski okvir rada zasniva se na heritološkom pristupu, sa posebnim osvrtom na antropološku perspektivu i studije ljudskih prava, koji nasleđe sagledavaju kao fluidan i entitet podložan pregovaranju, prevođenju i reinterpretaciji kroz interakciju različitih društvenih narativa.
Empirijski deo rada temelji se na studiji slučaja realizovanoj u okviru izbornog kursa Heritoloških tehnologija, koji je sproveden tokom 2024. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Fokus istraživanja bio je usmeren ka kulturnoj medijaciji
i značenjskoj reinterpretacije nasleđa u obrazovnom kontekstu, pri čemu je posebno akcentovana uloga mladih u ovim procesima. Kroz analizu rezultata, rad pokazuje kako osporavano nasleđe može biti transformisano u zajednički resurs, otvarajući prostor za
kolektivno prisvajanje i simboličku rekonstrukciju kulturne memorije, a radi društvenog pomirenja.
Reference
Arraiza, Jose Maria. 2014. “A matter of balance. Cultural heritage, property rights and inter-ethnic relations in Kosovo”. Lecture at Property and Investment in Jus Post Bellum Clarifying Norms, Principles and Practices June 13, 2014, The Hague, The Netherlands.
Banović, B., Milenković, M., & Milenković, M. 2024. “Inclusive intangible cultural heritage safeguarding in museums: professionalism vs. ethnic attribution in a Western Balkan setting.” Museum Management and Curatorship 40(4): 512–531. https://doi.org/10.1080/09647775.2024.2393157.
Božić Marojević, Milica. 2018. „Nasleđe rata kao baština u miru.“ U Tradicionalno i savremeno u umetnosti i obrazovanju. Cicović-Sarajlić D. i P. Ilić, urednici. Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica.
Божић Маројевић, Милица. 2022. „Памћење спорних легата прошлости или кад култура сећања устукне пред културом поништавања.“ Зборник радова Филозофског факултета у Приштини 52 (4): 259–275. doi: 10.5937/zrffp52–38747
Божић Маројевић, Милица. 2023. „Општи поглед на стање и судбину дисонантног културног наслеђа других у Европи и свету.“ У Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији, уредник Д. Војводић. САНУ.
Braun, V. & V. Clarke. 2006. “Using thematic analysis in psychology.” Qualitative Research in Psychology, 3: 77–101. COE. 2005. “Faro Convention.” https://www.coe.int/en/web/culture-and-heritage/faro-convention.
COE. 2013. „Pravda i pomirenje predugo se čekaju na Balkanu.“ Human Rights Comment. 09.07.2013. https://www.coe.int/bs/web/commissioner/-/justice-and-reconciliation-long-overdue-in-the-balka-1.
Цолић, Мирослав. 2019. „Критичка педагогија Паула Фреиреа.“ Култура полиса, XVI (39), 393–414.
Ćuković, Jelena. 2017. „(Nematerijalno) kulturno nasleđe kao instrument pomirenja i rešavanja kulturnih konflikata.“ Antropologija 17 (3): 45 –56.
Dä tsch, Christiane. 2024. “Common, shared, contradictory heritage? A concept and its dimensions.” In Shared Heritage Revisited, edited by D. Y. Markovich and Christiane Dä tsch. Transcript.
Freire, Paolo. 2002. Pedagogija obespravljenih. Zagreb: Odraz.
Harrison, Rodney. 2010. „What is Heritage?” In Understanding the politics of heritage edited by R. Harisson. Manchester University Press.
Kepeš , Nusreta. 2022. „Servisno uč enje u predš kolskim ustanovama i njegov utjecaj na građanski odgoj djece.“ DHS 1 (18): 487–508.
Lederach, J.P. 1997. Building Peace: Sustainable Reconciliation in Divided Societies. Washington, D.C.: U.S. Institute of Peace Press.
Macdonald, S. 2013. Memorylands: Heritage and Identity in Europe Today. London: Routledge.
Meskell, L. 2010. “Human rights and heritage ethics.” Anthropological quarterly, 83(4), 839–859.
Mildner, S-A., and Tina Bories, eds. 2024. Reconciliation in the Western Balkans. Aspen Institute.
Moen, Torill. 2006. “Reflections on the Narrative Research Approach.” International Journal of Qualitative Methods, 5(4): 56–69.
Petrič uš ić , A. and Cyril Blondel. 2012. “Introduction – Reconciliation in the Western Balkans: New Perspectives and Proposals.” Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe 11, (4): 1–6.
Qiu, Yuheng. (2023). “New Media and Intangible Cultural Heritage.” Communications in Humanities Research 6: 358–364.
Rodwell, D. 2018. “The Historic Urban Landscape and the Geography of Urban Heritage.” The Historic Environment: Policy & Practice 9 (3–4): 180–206.
Shapiro S. 2015. “Towards a Critical Pedagogy of Peace Education [W stronę pedagogiki krytycznej edukacji dla pokoju]”. Kultura – Społeczeń stwo – Edukacja nr 1 (7): 7–20.
UN. 1948. “Universal Declaration on Human Rights.” https://www.un.org/en/about-us/universal-declaration-of-human-rights.
Vican, D. 1991. „Koncepcija odgoja i obrazovanja Paula Freirea.“ U Napredak, br. 132. (3): 268–295.
