О ЛЕГИТИМИТЕТУ ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕ И ЊЕНОГ САЗНАЊА У НОВИЈОЈ ТЕОРИЈИ ИСТОРИЈЕ

Autori

  • Мирослав М. Поповић Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду

Ključne reči:

историјска наука, методологија историје, објективност, историјска истина

Apstrakt

Циљ рада је да представи ставове новије историјске теорије о легитимитету историје као науке, историјског сазнавања и историјске истине, те о могућности објективности историчара. Аутор наводи гледишта страних и домаћих аутора историчара, филозофа историје и антрополога, са покушајем да у закључку изнесе и нека своја запажања.

Reference

Aleksić, Jovan J. 2023. „The Historian and ‘the End of History’: Scientific Reflections of Milorad Ekmečić on the Problems of Historical Methodology in the Era of the Consumer Society“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 53, 1: 185–203.

Berk, Piter. 2010. Osnovi kulturne istorije. Prevela s engleskog Marina Marković. Beograd: Clio.

Blek, Džeremi, Donald M. Makrejld. 2007. Izučavanje istorije. Preveo sa engleskog Đorđe Trajković. Beograd.

Connel-Smith, Gordon, Howell A. Lloyd. 1972. The relevance of history. London: Heinemann.

Ćirković, Sima M. 2020. A. Živeti sa istorijom. Tekstove odabrao i priredio Vlastimir Đokić. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Ćirković, Sima M. 2020. B. „Ideološke zloupotrebe istorijske nauke“. U: Isti. Živeti sa istorijom. Tekstove odabrao i priredio Vlastimir Đokić. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji: 400–413.

Graham, Gordon. 1997. The Shape of the Past. Oxford, New York. Oxford University Press.

Grejem, Gordon. 2002. Lik prošlosti: filozofski pristup istoriji. S engleskog preveo Risto Tubić. Beograd: Плато.

Heler, Agneš. 1984. Teorija istorije. Prevela Zora Minderović. Beograd: Rad.

Hobsbom, Erik. 2011. „Uvod: kako se tradicije izmišljaju“. U: Erik Hobsbom, Terens Rejndžer (ur.). Izmišljanje tradicije. Drugo izdanje. Prevele sa engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić. Beograd: Biblioteka XX vek: 5–26.

Iggers, Georg G. 2019. „Upotreba i zloupotreba istorije. Odgovornost istoričara, prošla i sadašnja“. u: Isti. Od istorizma do postmodernizma: izabrani istorijski ogledi. Priredio, preveo sa engleskog i nemačkog jezika, pogovor napisao i prilozima opremio Michael Antolovič. Novi Sad: Akademska knjiga: 81–106.

Jacobitti, Edmund E. (ed.). 2000. Composing useful pasts: history as contemporary politics. Edited by Edmund E. Jacobitti. New York: State University of New York Press.

Jansen, Harry. 2001. The construction of and urban past: narrative and system in urban history. Translated by Feike de Jong. Oxford, New York: Berg.

Jenkins, Keith. 2004. Re-thinking history. With a new preface and conversation with the author by Alun Munslow. London, New York: Routletge.

Kar, Edvard Halet. 2001. Šta je istorija? Preveo sa engleskog Miodrag Marković. Čačak, Beograd: B. Kukić, Gradac.

Katroga, Fernando. 2011. Istorija, vreme i pamćenje. Prevela s portugalskog Sonja Asanović Todorović. Beograd: Clio.

Kovačević, Ivan. 2020. Antropologija između scijentizma i disolucije. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srpski genaloški centar.

Kulenović, Nina. 2016. Objašnjenje u antropologiji: istorijski kontekst. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

Lucas, Colin. 1985. „Introduction“. In: Construction of the past: essays in historical methodology. Edited by Jacques Le Goff and Pierre Nora. With an introduction by Colin Lucas. Cambridge: Cambridge University Press, Paris: Editions de la maison des sciences de l’homme: 1–11.

Merton, Robert K. 1976 [1963]. „The Ambivalence of Scientists“. У: Sociological Ambivalence and Other Essays. New York: The Free Press: 32-56.

Milenković, Miloš. 2010. Istorija postmoderne antropologije: intertemporalna heterarhija, Beograd: Srpski genealoški centar, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

Milenković, Pavle. 2016. Škola Anala: između istoriografije i sociologije. Novi Sad: Mediterran publishing.

Mitrović, Andrej. 2001. Klio pred iskušenjima i raspravljanja sa Klio: dorađeno izdanje. Beograd: Čigoja štampa.

Mitrović, Andrej. 2008. Kultura i istorija. Beograd: Arhipelag.

Murphey, Murray G. Truth and History. New York: SUNY press, 2009.

Naumović, Slobodan. 1999. „Identity Creator in Identity Crisis: Reflections on the Politics of Serbian Ethnology“. In: The Politics of Anthropology at Home II. Anthropological Journal of European Cultures, vol. 8, no. 2 (1999), 39–128.

Naumović, Slobodan. „The Ethnology of Transformation as transformed Ethnology: The Serbian case“, Ethnologia balkanica 6 (2002), 7–37.

Poper, Karl. 2009. Beda istoricizma. Prevod i pogovor Milan D. Tasić. Beograd: Dereta.

Salberg, Daniel. Stewart, Robert. Wesley, Karla. Weiss Shannon. „Postmodernizm and Its Critics“ (https://anthropology.ua.edu/theory/postmodernism-and-its-critics/), pristupljeno 09.10.2023.

Southgate, Beverley. 2009. „Postmodernism“. In: A companion to the philosophy of history and historiography. Edited by Aviezer Tucker. Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell: 540–549.

Topolsky, Jerzy. 1994. „A non-postmodernist analysis of historical narratives“. In: Historiography between modernism and postmodernism: contributions to the methodology of the historical research. Edited by Jerzy Topolski. Amsterdam. Atlanta GA: Rodopi: 9–85.

Vajt, Hejden. 2011. Metaistorija: istorijska imaginacija u Evropi devetnaestog vijeka. Preveo sa engleskog Ratko Radunović. Stručna redakcija Đurica Krstić. Podgorica: CID.

White, Hayden. 1975. Metahistory: the historical imagination in nineteenth-century Europe. Baltimore, London: The Johns Hopkins Univesity Press.

Антић, Чедомир. 2017. Увод у историјске студије. Београд: Завод за уџбенике.

Бењамин, Валтер. 2017. Анђео историје. Приредио и превео Јовица Аћин. Београд: Службени гласник.

Берк, Питер. 2011. Француска историјска револуција: школа „Анала“ 1929–1989. Превео с енглеског Бранко Момчиловић. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Бубало, Ђорђе. 2020. „Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног“. У: Стефан Првовенчани и његово доба. Одговорни уредник Александар Растовић. Уредник издања Ивана Коматина. Београд: Историјски институт: 99–118.

Еванс, Ричард Џ. 2007. У одбрану историје. Превод са енглеског и поговор Ристо Тубић. Београд: Српска књижевна задруга.

Колингвуд, Робин Џ. 2003. Идеја историје. Превели Ристо Тубић, Александар Гордић. Београд: Службени лист СЦГ.

Коматина, Ивана. 2016. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт, Београд.

Куленовић, Нина. 2021. „Оглед у доба постистине: пролегомена за разумевање пандемије Ковид-19“. У: Ковид-19 у Србији ‘20: зборник радова. Уредник Бојан Жикић. Београд: Филозофски факултет Универзитета: 109–125.

Љушић, Радош. 2022. Критике. Чајетина: Библиотека „Љубиша Р. Ђенић.

Митровић, Андреј. 1996. Б. „Писати историју како је уистину било – разматрања о смислу начела објективности“. У: Исти, Пропитивање Клио: огледи о теоријском у историографији. Београд: Новинско-издавачка установа „Војска“: 105–136.

Митровић, Андреј. 1996. А. Пропитивање Клио: огледи о теоријском у историографији. Београд: Новинско-издавачка установа „Војска“.

Наумовић, Слободан. 2005. „Национализација националне науке?: политика етнологије/антропологије у Србији и Хрватској током прве половине деведесетих година двадесетог века“. У: Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. Уредник Сенка Ковач. Београд: Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију: 17–60.

Наумовић, Слободан. 2016. „На раменима џинова: оглед о судбини научног и примењено-научног наслеђа Јована Цвијића у савременој српској етнологији и антропологији“. У: Јован Цвијић и српска етнологија и антропологија. Уредници Милош Матић, Младена Прелић, Марко Пишев. Београд: Етнографски музеј у Београду, Етнографски музеј САНУ, Одељење за етнологију и

антропологију: 9–54.

Попов, Чедомир. 1999. „Објективност и ангажованост историчара“. У: Исти, О историји и историчарима. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића: 13–27.

Сандму, Ерлинг. 2019. Време и историја: о пореклу савремене историографије и историјским питањима. С норвешког превела Јелена Лома. Лозница: Карпос.

Тојнби, Арнолд. 2002. Проучавање историје. Превео Ђурица Крстић. Подгорица: ЦИД; Београд: Службени лист СРЈ.

Тош, Џон. 2008. У трагању за историјом: циљеви, методи и нови правци у проучавању савремене историје. Превела с енглеског Ксенија Тодоровић. Београд: Clio.

Ћирковић, Сима. 2007. О историографији и методологији. Београд: Историјски институт.

##submission.downloads##

Objavljeno

2023-12-13

Broj časopisa

Sekcija

Original scientific paper