KONCEPTUALIZACIJA KULTURE U HERITOLOŠKOJ PARADIGMI MUZEJSKO NADMUDRIVANJE S MATERIJALNIM

Apstrakt

Пре неколико година у УНЕСКО усвојена Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа привукла је велику пажњу, али је уједно изазвала многобројне дебате у сфери академског и практичног бављења културом. Дебате у академским круговима углавном се односе на начин на који је појам културе концептуализован у овој конвенцији, док се у домену праксе полемика води око схватања појма заштите. Једна од кључних окосница Конвенције и у њој прихваћеног концепта културе јесте и даље присутна дистинкција између материјалних и нематеријалних манифестација културе. У парадигми конвенционалне музеологије, међутим, однос према култури се гради као однос према материјалним објектима и сада се може поставити питање интегралног приступа култури, приступа који културу третира као тоталитет њених материјалних и нематеријалних манифестација. У овом раду најпре је размотрена концептуализација културе у Конвенцији, а потом је размотрена могућност превазилажења артифицијелне поделе на материјалну и нематеријалну културу. За презентовање схватања и ставова на крају је искоришћен конкретан пример музејског третирања човекове перцепције простора и употребе материјалних и нематеријалних метонимијских симбола потеклих из саме културе за њено разумевање и представљање.