„ВЕРБАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ УЧТИВОСТИ: ИНДИРЕКТНИ ГОВОРНИ ЧИНОВИ
Ključne reči:
учтивост, индиректни говорни чин, импликатура, принцип кооперативности, принцип учтивостиApstrakt
Ако пођемо од Грајсовог уверења да је комуникација човекова интенционална делатност, усмерена ка успостављању односа са другим лицима, логично је претпоставити да одговарајућа употреба језика има кључну улогу у остварењу тог циља. Искази, поред значења и функције, поседују и одређену етичку и психо-социјалну димензију, што значи да њихова формулација не зависи само од комуникационих намера говорника, већ и од различитих ванјезичких околности везаних за институционални контекст и идентитет учесника комуникационог чина. Овај рад даје преглед социопрагматичких теорија које се баве интерперсоналним аспектима комуникације и, у вези са тим, разматра два кључна појма: учтивост као један од основних услова човекове вербалне интеракције и индиретни говорни чин као дискурсну стратегију у функцији њене реализације.
Reference
Браун и Левинсон 1987: Penelope Brown and Stephen Levinson, Politeness. Some Universals in Language Use. Cambridge: University Press.
Вотс 2003: Richard J. Watts: Politeness, Cambridge: Cambridge University Press.
Гофман 1967: Erving Goffman, Interaction ritual: Essays on face to face behavior. Chicago: Aldine Pub. Co.
Гофман 2000: Erving Gofman, Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu, Beograd: Geopoetika.
Грајс 1975: Herbert Paul Grice. „Logic and Conversation”, in Cole et al. Syntax and Semantics 3: Speech Arts. 41–58.
Грајс 1968: Herbert Paul Grice, „Utterer’s Meaning, Sentence Meaning, and Word Meaning”, Foundations of Language 4, 117–137.
Грајс 1989: Herbert Paul Grice, Studies in the way of words, Cambridge: Harvard University Press.
Калпепер 2011: Jonathan Culpeper, Impoliteness. Using Language to Cause offense, Cambridge: Cambridge University.
Лејкоф 1973: Robin Lakoff, „The logic of politeness; or minding your p’s and q’s”, Papers from the ninth regional meeting, Chicago: Chicago Linguistic Society, 292–305.
Лич 1983: Goeffrey N. Leech, Principles of Pragmatics. London: Longman.
Остин 1962: John L. Austin, How to do things with words. Oxford: Oxford University Press. [Kako delovati re
ima. 1994. Novi Sad: Matica srpska. Preveo M. Radovanović]. Портолес 2004: José Portolés, Pragmática para hispanistas. Madrid: Síntesis.
Прћић, T. 2010. „Мали енглеско-српски речник прагматичких термина”. У Васић, В. (ур.), 399–415.
Рајић 2016: Јелена Рајић, Увод у прагматику, Филолошки факултет, Универзитет у Београду.
Серл 1969: John R. Searle, Speech Acts. Cambridge: Cambridge University Press. [Serl, Dž. 1991 Govorni činovi, Beograd: Nolit. Prevela M. Đukić. Predgovor N. Miščević]
Серл 1979: John R. Searle, Expression and meaning, Cambridge: Cambridge University Press.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation