Vremenski proces smrti na internetu
Ključne reči:
smrt, ritual prelaza, posmrtno umiranje, internet, vremenski proces, digitalni identitetApstrakt
Savremeni život se velikim delom odvija na internet mrežama, te nije iznenađujuće da se zajedno sa njim u okviru virtuelnog prostora odigrava i proces smrti. Putem žaljenja korisnici često kreiraju odnose sa digitalnim identitetima preminulih, čime prolongiraju trenutak njihove društvene smrti. Posmatrajući rituale prelaza i concept posmrtnog umiranja, ovaj rad teži da sagleda koji je vremenski proces i ritual društvene smrti digitalnih identiteta nakon nečije fizičke smrti. Kroz analizu društvenih mreža i intervjue sa korisnicima koji su izgubili nekog, nudi se analiza vremenskog procesa i rituala žaljenja. Rad daje odgovor na pitanje da li i koliko se kulturni i društveni rituali koji se tiču identiteta preminule osobe menjaju na internetu i društvenim mrežama u odnosu na one koji se odigravaju u „realnom“ prostoru i vremenu.
Reference
Aborampah, Osei-Mensah. 1999, “Women’s Roles in the Mourning Rituals of the Akan of Ghana.” Ethnology 38 (3): 257–71, https://doi.org/10.2307/3773817.
Bandić, Dušan. 1980. Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba. Etnoloski pregled 19: 39–47.
Brandtzaeg Petter Bae, Chaparro-Domínguez María-Ángeles. 2020. From Youthful Experimentation to Professional Identity: Understanding Identity Transitions in Social Media. YOUNG 28(2):157–174. doi:10.1177/1103308819834386
Brubaker, Jed R. and Hayes, Gillian R. 2011. “We will never forget you [online]”: an empirical investigation of post-mortem myspace comments. In Proceedings of the ACM 2011 conference on Computer supported cooperative work (CSCW ‘11). Association for Computing Machinery, New York, NY, USA, 123–132. DOI-:https://doi.org/10.1145/1958824.1958843
Carroll, Brian & Landry, Katie. 2010. Logging On and Letting Out: Using Online Social Networks to Grieve and to Mourn. Bulletin of Science, Technology & Society, 30(5), 341–349. https://doi.org/10.1177/0270467610380006
Čejko, Meri. 2019. Superpovezani. Beograd: Clio.
Didion, Joan. 2006. A Year of Magical Thinking. New York: Random House.
Eriksen, Tomas Hilan. 2003. Tiranija trenutka. Beograd: XX Vek.
Glaskin, Katie. “Death and the Person: Reflections on Mortuary Rituals, Transformation and Ontology in an Aboriginal Society.” Paideuma, vol. 52, Frobenius Institute, 2006, pp. 107–26, http://www.jstor.org/stable/40341918.
Klass, Dennis, & Walter, Tony. 2001. “Processes of grieving: How bonds are continued.” In Handbook of bereavement research: Consequences, coping, and care, ed. Margaret S. Stroebe, Robert O. Hansson, Wolfgang Stroebe, and Henk Schut, 431–448. Washington, DC: American Psychological Association. https://doi.org/10.1037/10436–018
Kneese, Tamara. 2017. “Mediating Mortality: Transtemporal Illness Blogs and Digital Care Work” in Death in the Early Twenty-first Century, ed. Sébastien Penmellen Boret, Susan Orpett Long and Sergei Kan, 179–213. Cham: This Palgrave Macmillan.
Kovačević, Ivan. 2006. “Van Genep po drugi put među Srbima. Prilog istoriji Srpske etnologije/antropologije u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka.” Etnoantropološki problemi 1(1): 81–94.
Kovačević, Ivan i Sinani Danijel. 2014. “Antropologija smrti ili nova antropologija i religijski kompleks vezan za smrt.” Etnoantropološki problemi 9 (4): 1085–1102.
Laguerre, Michel. 2004. “Virtual Time. Information, Communication & Society”. 7(2): 223–247. doi:10.1080/1369118042000232666
Littlewood, Jan. 1992. “The Denial of Death and Rites of Passage in Contemporary Societies.” The Social Review 40 (1): 69–84
Meese, James, Nansen, Bjorn, Kohn, Tamara, Arnold, Michael, Gibbs, Martin. 2015. “Posthumous personhood and the affordances of digital media”. Mortality 20(4): 408–420.
Павићевић, Александра. 2011. Време (без)смрти: Представе о смрти у Србији од 19–21. век: Посебна издања Етнографског института.
Mathews, Ryan, and Jim Singer. 2013. “Is the Future Obsolete?” World Futures Review 5 (2): 135–43. https://doi.org/10.1177/1946756713487847.
Meese, James, Nansen, Bjorn, Kohn, Tamara, Arnold, Michael, Gibbs, Martin. 2015. “Posthumous personhood and the affordances of digital media”. Mortality. 20(4): 408–420.
Milovanović, Milovan. 1947. Sudska medicina. Beograd: Prosveta.
Павићевић, Александра. 2011. Време (без)смрти: Представе о смрти у Србији од 19–21. век: Посебна издања Етнографског института.
Petrović, Dalibor. 2013. Društvenost u doba interneta. Novi Sad: Akademska Knjiga.
Robben, Antonius C. G. M. 2018. Introduction to A Companion to the Anthropology of Death, ed. by Antonius C. G. M. Robben, xv-xl. Hoboken: John Wiley & Sons.
Tapp, Nicholas. 2001. The Hmong of China: Lediden Boston.
Toma, L.V. 1980. Antropologija smrti I. Beograd: Prosveta.
van Gennep, Arnold. 1960. The rites of passage. University of Chicago Press.
Vuković, Radenko. 2007. „Umiranje i smrt“. U Sudska Medicina ur. Miloš Tasić,343–352. Novi Sad: Zmaj.
Walter, Tony. 2017. “How the dead survive: Ancestors, immortality, memory”. In Postmortal Society – Towards a Sociology of Immortality, ed. Michael Hviid Jacobsen, 19–39. London and New York: Routledge.
Zlatović, Anja. 2019. “Odnos i zabrane fenomena smrti i starosti u internet prostoru.” Етнолошко-антрополошке свеске. 19 (30): 73–92.
Žakula, Sonja. 2012. Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce: Telo i hiperrealnost, Antropologija, tematski broj Telo, (bio)tehnologije, moć 12 (2): 31–41.
