ГРАД ОЧИМА ДРУГОГ: КРУШЕВАЦ У СТРАНИМ ПУТОПИСИМА И БЕЛЕШКАМА XV‒XIX ВЕКА
Ključne reči:
Крушевац, странци, путописи и белешке, слика Другог, XV‒XIX век, наративни извори, антропологија и историографијаApstrakt
Путописи и белешке о Србији, што су их за собом оставили странци који су у њој боравили од XV до XIX столећа, представљају данас драгоцени извор података за истраживаче прошлости овдашњих простора. Та сведочанства, међутим, подједнако су, иако не на исти начин, важна антрополозима, упркос чињеници да они своја сазнања готово искључиво црпу из синхроних истраживања, путем посматрања са учествовањем или кроз интервјуе са представницима одређене културе. Зато ће овде бити учињен покушај да се на примеру путничких забелешки о Крушевцу, с једне стране, укаже на њихов конкретан допринос познавању повести овог града, а са друге истакне међусобно приближавање антропологије и историографије посредством путописâ уопште, као заједничког извора информација за те две научне дисциплине.
Reference
Браун, Едвард. 1934. „Пут од Беча у Аустрији до Ларисе у Тесалији: (наставак)”. Превео Владета Поповић. Гласник Историског друштва у Новом Саду 7/1‒3: 285‒304.
Брокијер, Бертрандон де ла. [1892] 1950. Путовање преко мора. Превео и коментарисао Миодраг Рајичић. Београд: Научна књига.
Denton, William. 1865. Serbien und die Serben. Nach anderen Quellen und eigenen Erfahrungen frei bearbeitet von D[avid] v. Cölln. Berlin: Wiegandt.
Čelebi, Evlija. [1896‒1900] 1967. Putopis: odlomci o jugoslovenskim zemljama. Preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović. Sarajevo: Svjetlost.
Mitesser, Joseph Paul. 1936. „Militairische Beschreibung”. У: Војно-географски описи Србије пред Кочину крајину од 1783 и 1784 год., 57‒102. Саопштио Душан Пантелић. Београд: Српска краљевска академија [објављено као темат часописа Споменик 82 / Српска краљевска академија. Други разред, 64].
О граду господства ми, Крушевцу. 1997. [Приредили] Ђорђе С. Костић и Љубодраг П. Ристић. Београд: ЛутЕразмо; Крушевац: Багдала.
Пејтон, Ендру Арчибалд. [1845] 1996. Србија, најмлађи члан европске породице или Боравак у Београду и путовања по планинама и шумама унутрашњости 1843. и 1844. године. С енглеског превео Бранко Момчиловић. Нови Сад: Матица српска.
Пирх, Ото Дубислав пл. [1830] 2012. Путовање по Србији у години 1829. Превео Драгиша Т. Мијушковић. Београд: Службени гласник.
Са капетаном д’Ормесоном 1877.: 22 дана у двоколицама кроз Србију. 1980. [приредила] Драга Вуксановић-Анић. Београд: Народна књига.
Хаџи-Калфа или Ћатиб-Челебија, турски географ XVII века, о Балканском полуострву. 1892. С помоћним белешкама и објашњењима приложио Ст[ојан] Новаковић. Београд: Српска краљевска академија [објављено као темат часописа Споменик 18].
Бубало, Ђорђе. 2008. „Брокијер, Бертрандон де ла”. У: Енциклопедија српског народа, 141. Главни и одговорни уредник Радош Љушић. Београд: Завод за уџбенике.
Valdenfels, Bernhard. [1997] 2005. Topografija stranog: studije o fenomenologiji stranog 1. Sa nemačkog preveo Dragan Prole. Beograd: Stylos.
Вулетић, Александра. 2008. „Пирх, Ото Дубислав фон”. У: Енциклопедија српског народа, 845. Главни и одговорни уредник Радош Љушић. Београд: Завод за уџбенике.
Gross, Mirjana. 1980. Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi. 2. izmijenjeno i dopunjeno izd. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
Evans-Pričard, Edvard Evan. 1983. „Antropologija i istorija”. U: Isti. Socijalna antropologija, 53‒61 i 165‒194. Izbor i prevod Predrag Stojović; predgovor Mirjana Pro- šić-Dvornić. Beograd: Prosveta.
Zirojević, Olga. 1966‒67. „Putopisi u ogledalu deftera”. Prilozi za orijentalnu filologiju 16‒17: 125‒134.
Зиројевић, Олга. 1975. „Крушевац у XVI и XVII веку”. Зборник Историјског музеја Србије 11‒12: 51‒59.
Kniewald, Dragutin. 1958. „Feliks Petančić 1502 o putevima kojima valja napasti Turke”. Vesnik Vojnog muzeja Jugoslovenske narodne armije 5/1: 25‒58.
Mason, Peter. 1998. Infelicities: representations of the exotic. Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press.
Миљковић, Ема. 2008. „Евлија Челеби / Евлија ибн Дервиш Мехмед Зилли”. У: Енциклопедија српског народа, 341. Главни и одговорни уредник Радош Љушић. Београд: Завод за уџбенике.
Момчиловић, Бранко. 1996. „Поговор”. У: Ендру Арчибалд Пејтон. Србија, најмлађи члан европске породице или Боравак у Београду и путовања по планинама и шумама унутрашњости 1843. и 1844. године, 251‒256. С енглеског превео Бранко Момчиловић. Нови Сад: Матица српска.
Новаковић, Стојан. 1894. „Буркард и Бертрандон де-ла-Брокијер о Балканском полуострву XIV и XV века”. Годишњица Николе Чупића 14: 1‒66.
Прошић-Дворнић, Мирјана. 1987. „Истраживање прошлости и питање извора у етнологији: меморијална и путописна грађа”. У: Зборник радова XII саветовања Савеза етнолошких друштава Југославије и XI саветовања етнолога СР Србије одржаног 29‒31. октобра 1987. у Крушевцу, 41‒49. Главни и одговорни уредник Душан Бандић. Београд: Етнолошко друштво СР Србије; Крушевац: Народни музеј [објављено као темат часописа Етнолошке свеске 8].
Рајичић, Миодраг. 1950. „О писцу и делу”, предговор у: Бертрандон де ла Брокијер. Путовање преко мора, 3‒7. Превео и коментарисао Миодраг Рајичић. Београд: Научна књига.
Ћоровић, В[ладимир]. 1933. „Прошлост Крушевца”. Браство 27: 92‒101.
Šabanović, Hazim. 1967. „Evlija Čelebi i njegov putopis”, predgovor u: Evlija Čelebi. Putopis: odlomci o jugoslovenskim zemljama, 9‒55. Preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović. Sarajevo: Svjetlost.