Antropologija

Etnografija u doba pandemije kovid-19: nekoliko refleksija o odnosu između terenskog istraživanja, etnografije i posmatranja s učestvovanjem

Zorica Ivanović — 2023-07-01

Antropološka istraživanja i objašnjenja društvene stvarnosti tokom pandemije kovida-19 pokreću različita istraživačka pitanja i osvetljavaju različite fenomene i procese. Iako su javne politike u vezi s kovidom 19 različite u različitim zemljama i menjale su se tokom vremena, može se reći da ograničena mogućnost fizičkog kontakta i face-to-face dijaloga predstavlja odliku svih društava zahvaćenih pandemijom. Ova situacija koja je imala globalne razmere, i u kojoj je internetski posredovana komunikacija dobijala sve veči značaj, pokrenula je kako metodološka, tako i epistemološka pitanja u vezi s antropološkom koncepcijom terenskog istraživanja. Problem „ograničenog terena“ kako se označavalo terensko istraživanje sa smanjenom ili nepostojećom mogućnošću fizičkog prisustva istraživača/ce i neposrednog kontakta s ljudima sa kojima radimo, predstavlja okosnicu našeg rada. Ovako koncipiran problem odnosi se ne samo na vrednovanje novih ideja i praksi prikupljanja podataka u datim okolnostima, već zahteva preispitivanje i promišljanje odnosa između etnografije, posmatranja s učestvovanjem i terena.

PRIRODA I KULTURA, JOŠ JEDNOM: ŠTA NEODARVINIZAM I TEORIJA RAZVOJNIH SISTEMA IMAJU DA KAŽU?

Aleksandra Knežević — 2023-07-01

U ovom radu bavim se konceptualnim odnosom prirode i kulture u lamarkizmu, darvinizmu, sociobiologiji, neodarvinizmu i teoriji razvojnih sistema. Cilj rada je da ukažem na koji način sociobiologija odstupa od onoga što je o ovom odnosu postulirano u neodarvinizmu. Naime, zahvaljujući Avgustu Vajzmanu i njegovoj teoriji jakog nasleđivanja i Alfredu Kreberu i njegovoj tezi o kulturnom determinizmu, neodarvinizam, za razliku od redukcionizma socibiologije, polazi od jake konceptualne separacije prirode i kulture u kojoj su priroda i kultura dva odvojena uzročna faktora jednako važna za objašnjenje ljudskog ponašanja i ljudske društvenosti. Na kraju, bavim se kritikom Tima Ingolda koja je usmerena prema ovoj oštroj konceptualnoj separaciji i koja dolazi iz pozicije onih koji u evolucionoj biologiji zastupaju teoriju razvojnih sistema.

НИГДИНА У АМЕРИЧКОЈ ФИКЦИЈИ: КУЛТУРНЕ ПРЕДСТАВЕ О ПУСТОШИ, ДИВЉИНИ И НИЧИЈОЈ ЗЕМЉИ

Бојан Жикић — 2023-07-01

Нигдина је појам који изворно означава неку далеку, непознату и неодређену земљу. Изведена је из просторне прилошке одреднице „нигде“ и користи се као категоријална ознака физичког простора која обухвата изразе попут „пустоши“, „дивљине“, „ничије земље“, „беспућa“, „бестрагијe“ и сличних. У америчкој фикцији појављује се као место или простор без правног, власничког или културног идентитета, најчешће без људи, али такво које је у стању да трансформативно делује на људе који се затекну у њему. За њу се може рећи да конотира људско одсуство у физичком и симболичком смислу. Дати појам поседује симболички трансформативни капацитет утолико што може да означава промене у људском друштву, али и унутрашње мењање самих људи. Супротстављено је екумени у категоријалном смислу, али не може постојати без референци на њу.

BITI USPEŠAN U SRBIJI: TUMAČENJA INDIVIDUALNOG DRUŠTVENO-EKONOMSKOG USPEHA U KONTEKSTU POSTSOCIJALISTIČKE DRUŠTVENE TRANSFORMACIJE

Jelena R. Vukićević — 2023-07-01

U ovom radu analizirane su kulturne konstrukcije individualnog društveno-ekonomskog uspeha u savremenoj Srbiji posmatrane u kontekstu postsocijalističke društvene transformacije. To je učinjeno primenom kvalitativne analize sadržaja na materijal dobijen putem polustruktuiranih intervjua sa sedmoro ispitanika (4 žene i 3 muškarca) u Beogradu aprila 2012. godine. Glavni kriterijum za odabir ispitanika bila je godina njihovog rođenja – svi ispitanici su bili adolescenti, odnosno u formativnim godinama života, tokom prve faze postsocijalističke transformacije u Srbiji. Iz građe su izdvojeni dominantni i alternativni modeli uspeha, pri čemu je model uspeha definisan kao određeni način tumačenja uspeha i načina njegovog ostvarenja. U radu je dalje razmotrena povezanost između tumačenja uspeha zastupljenih među ispitanicima sa širim kontekstom društvene transformacije u Srbiji nakon raspada bivše Jugoslavije.

ПРИЛОЗИ ЗА ДРУШТВЕНУ И ПРАВНУ ИСТОРИЈУ БРАЧНИХ ОДНОСА У СРБИЈИ У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

Мирослав М. Поповић — 2023-07-01

Циљ рада је да се прати појам институције брака и њен развој код Срба до почетка 19. века, представи црквена организација у Србији у време Првог српског устанка, те њен однос са устаничким властима, у контексту решавања брачних спорова. Праћење институције брака у Срба од средњег века је неопходна, јер су у устаничкој држави црквене, па и световне судске власти користиле средњовековне прописе и каноне, пре свега Крмчију (Законоправило). Такође, праксе из времена османске владавине која је непосредно претходила устанку су важне, као и третирање институције брака код Срба у Хабзбуршкој монархији, јер су Срби из два царства били у сталној непосредној комуникацији. Из односа црквених и устаничких власти проистиче преплитање јурисдикције над брачним споровима између црквених и световних судова, а брачни спорови, сачувани у објављеној историјској грађи, пре свега Шабачког магистрата, једини су извор за друштвену историју брачних односа у устаничкој држави и праксу кроз коју су световне и црквене власти решавале разне друштвене појаве и проблеме везане за брак.

Kvir zajedničko: politika prijateljstva, ljubavi i afekata

Jelisaveta Blagojević — 2023-07-01

U ovom radu se preispituju relacije između klasnih borbi, kritike kapitalizma i kvir borbi kroz komodifikaciju želje i identitarne mistifikacije društvenih i političkih istorija, genealogija i nejednakosti, i iznosi koncept i praksa kvir zajedničkog kao kritički alat kvir politike i intersekcionalne borbe. Konceptom kvir zajedničkog upućujemo na višestruke perspektive i probleme u vezi sa zajedničkim. Kvir zajedničko u našem radu u isto vreme obeležava proživljena iskustva, nataložene oblike života, žanrove osećanja na koja smo naviknuti i orijentacije prema svetu, kao i ono što kao višak dolazi iz virtuelnog, neodlučivog i neodređenog, kao potencijal koji dolazi iz buduć nosti i iz odnosa prema drugosti, kao gest otvorenosti prema potencijalnosti bivstvovanja-drugojačijim, postajanja i formiranja alternativnih svetova, odnosa, pripadnosti i zajedničkog, polazeć i upravo od društvene relacije i izloženosti o kojoj svedoči svakodnevna i istorijska iskustva kvir osoba. Ovo shvatanje kvir zajedničkog istražuje se posebno preko tri vida odnosa, društvenosti i senzibilnosti – prijateljstva, ljubavi i afekata – koji u istoriji zapadnog iskustva igraju konstitutivnu ulogu u kolektivnim političkim imaginacijama zajednice, politika, nacija, suvereniteta, subjekta i otelovljenja, s jedne strane, a takođe su mesta reartikulacije ovih kategorija kroz istoriju kvir politike, kulture i intimnosti.