Antropologija

URBANA LEGENDA O SVEŽE OFARBANOJ KLUPI KOJA JE POSTALA STRAŽARSKO MESTO U KASARNI

Vladimir Marković — 2026-02-23

Rad se bavi analizom urbane legende o stražarskom mestu koja preispituje racionalnost poretka i hijerarhijske odnose. Iako sadržinski ova urbana legenda pripada oblasti folklora o oružanim snagama i mogla bi da deluje kao kritika militarizma ili organizacione kulture, primena postupaka strukturalno-semantičke analize na nju otkriva poruke koje se odnose na širi pojam karijere.

„BIRJAN SVADBE“: UKIDANJE ALKOHOLA NA SVADBENIM PROSLAVAMA BOŠNJAKA U NOVOM PAZARU

Biljana Anđelković — 2026-02-23

Revitalizacija islama koja je tokom poslednjih decenija zahvatila Novi Pazar predstavlja proces sa snažnim društvenim i kulturnim posledicama. Osim na nivou lične religioznosti i religijske prakse, ona je postala vidljiva u različitim segmentima javnog i privatnog života (načina oblačenja, ishrane, organizacije porodičnih i društvenih okupljanja, obreda). Ove promene naročito su uticale na transformaciju privatnih proslava, uključujući i svadbene. Jedna od posledica ovih promena bila je postepeno izbacivanje alkohola sa svadbenih veselja, što se odrazilo ne samo na ponudu pića, već i na formu i dužinu trajanja proslave, atmosferu događaja, kao i na način na koji zajednica danas doživljava svadbu. Rad se zasniva na etnografskoj građi prikupljenoj tokom 2023. i 2024. godine u Novom Pazaru, a njegov cilj je da pokaže kako svadba u savremenom periodu predstavlja prostor preplitanja lokalne tradicije, religijskog identiteta i širih društvenih procesa. Izostavljanje alkohola sa ovih proslava prepoznato je kao jedan od važnih indikatora dubljih društvenih transformacija koje oblikuju identitet bošnjačke zajednice.

УПОТРЕБА ТРАДИЦИЈЕ У НАЦИОНАЛНОМ РЕГИСТРУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ

Теодора Де Лука — 2026-02-23

Рад анализира употребу појмова традиције и нематеријалног културног наслеђа у оквиру Националног регистра нематеријалног културног наслеђа Србије, са посебним освртом на обрасце селекције и репрезентације. Полазећи
од теоријских увида Л. Смит, Е. Хобсбаума, С. Наумовића, М. Миленковића и Ј. Ћуковић, рад разматра наслеђе као социјални конструкт и као инструмент културне и идентитетске политике. Примењена је тематска анализа тридесет елемената из Регистра, на основу три параметра: локалитет (село/град), начин преношења с фокусом на родну компоненту, и религијско-митска структура. Анализа показује доминацију руралних, мушких и етнорелигијских образаца у представљању културног наслеђа, што упућује на стабилизовање одређеног модела националног идентитета кроз институционалну селекцију. Показано је да институционални оквир не одражава плуралност културних израза и често маргинализује урбане, женске и секуларне праксе. Рад указује на потребу за проширењем појма културног наслеђа као простора у коме различити гласови могу да буду препознати и равноправно учествују у обликовању званичног културног сећања. Оваква анализа има за циљ не одбацивање традиције, већ промишљање услова под којима она добија јавну и институционалну вредност.

EPISTEMOLOŠKO I POLITIČKO NEPOVERENJE U NAUKU: ANTROPOLOŠKA ANALIZA IZVORA I DRUŠTVENIH POSLEDICA

Emilija Žikić — 2026-02-23

Sve veće i rasprostranjenije nepoverenje prema nauci i stručnjacima je postalo posebno vidljivo tokom pandemije korona virusa 2019. godine. Predstava o nauci kao praksi međusobno suprotstavljenih i konkurentnih teorija dovodi „običnog čoveka“ u poziciju epistemološke nesigurnosti, a ovu ranjivu poziciju koristi populizam kako bi produbio ne samo jaz između „običnog naroda“ i „elite“, već i nepoverenje prema nauci i stručnjacima. U ovom radu razvijam tipologiju nepoverenja prema nauci, pri čemu prepoznajem: epistemološko nepoverenje, koje je uslovljeno shvatanjem strukture nauke kao „groblja naučnih teorija“, i političko nepoverenje, koje predstavlja reakciju na povezanost nauke sa politikom. Ova dva tipa prepoznajem kao izvore nepoverenja prema nauci, na osnovu kojih se ovo nepoverenje tumači kao odgovor na nestabilnost autoriteta, i kao oblikovano kroz kulturne modele rizika, krize i odgovornosti, što dovodi do toga da se nepoverenje prema nauci javlja kao smislen društveni odgovor, a ne izraz iracionalnosti i neobrazovanosti.

ARHEOLOGIJA KAO PLURALNA NAUKA: TRANSDISCIPLINARNOST, MULTISKALARNOST I PROIZVODNJA ARHEOLOŠKOG ZNANJA

Monika Milosavljević — 2026-02-23

U radu se razmatraju savremene epistemološke tendencije u evropskoj arheologiji, sa posebnim fokusom na transdisciplinarnost i multiskalarnost kao dominantne istraživačke okvire u prvoj četvrtini 21. veka. Polazeći od rasprava o tzv. Trećoj naučnoj revoluciji u arheologiji, kritički se preispituju odnosi između prirodnih nauka, društvenih nauka i humanistike, posledice novonastalih istraživanja velikog obima po razumevanje arheoloških podataka, interpretaciju materijalne kulture i ulogu teorije u proizvodnji znanja o prošlosti. Posebna pažnja posvećena je problemu metodološke hijerarhije i rastućem oslanjanju na prirodno-naučne tehnike, poput analiza drevne DNK, koje se često predstavljaju kao panacea za kompleksna pitanja prošlosti. Rad ukazuje na ograničenja takvih pristupa i na rizike epistemološkog redukcionizma, naročito u kontekstima gde se kompleksnadruštvena pitanja svode na kvantifikovane i dekontekstualizovane podatke. U tom smislu razmatra se i razlika između podataka i znanja, kao i potreba za njihovom teorijskom, istorijskom i kontekstualnom interpretacijom. Kao okidač za ovu diskusiju koristi se ERC projekat „Unde venis?” Unravelling the Enigma of the Stećci Tombstones (STONE), koji je otvorio polje za raspravu potencijala i izazova transdisciplinarnih i multiskalarnih pristupa u postkonfliktnom i perifernom istraživačkom kontekstu Zapadnog Balkana. Rad zagovara razumevanje arheologije kao metodološki pluralne discipline, u kojoj se prirodno-naučni, društveni i humanistički pristupi ne suprotstavljaju, već povezuju oko istraživačkih pitanja. Zaključno se ističe da transdisciplinarnost i multiskalarnost mogu doprineti etički odgovornijoj i
epistemološki refleksivnijoj arheologiji samo ukoliko su praćene jasnim teorijskim utemeljenjem i kritičkim promišljanjem sopstvenih ograničenja.

PAVKOVIĆ, ALEKSANDAR. 2025. OGLEDI O OTCEPLJENJU. BEOGRAD: ARHIPELAG; INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE, 261 STR. ISBN 978–86–523–0438–7

Невена Петковић — 2026-02-24

Одабир радова Александра Павковића, објављених у Огледима о отцепљењу, представља успешан приказ основних теорија у датој области,чији је фокус примарно усмерен на разарање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Упркос томе што је књига, пре свега, сврсисходно штиво за студенте политикологије, права и сродних дисциплина, она може заинтересовати и све ауторе који се баве питањем етничких конфликата и подстаћи даља критичка размишљања у том пољу.

THE WORLD ANTHROPOLOGICAL UNION (WAU) CONGRESS 2025 “UNEARTHING HUMANITY: CRITICAL AND URGENT EPISTEMIC REDEFINITIONS IN WORLD ANTHROPOLOGIES”, ANTIGUA, GUATEMALA, NOVEMBER 3–8, 2025

Vesna Vučinić Nešković — 2026-02-24

The World Anthropological Union (WAU) 2025 Congress, themed “Unearthing Humanity: Critical and Urgent Epistemic Redefinitions in World Anthropologies,” took place in Antigua, Guatemala, from November 3 to 8, 2025. This event marked the second WAU Congress. In 2023, the WAU Steering Committee declared that, starting with the Johannesburg Congress in South Africa, the WAU Congress would serve as the successor to the longstanding IUAES Congresses, a tradition that began in 1934.

ХРОНИКА ПОВОДОМ АНТРОПОЛОШКЕ АГОРЕ

Богдан Дражета — 2026-02-24

Рад међународног етнолошког и антрополошког форума „Антрополошка агора“ у организацији Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду наставио се током 2025. године. Једна колегиница из иностранства представила је своја некадашња теренска истраживања студентима и студенткињама основних, мастер и докторских студија на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, као и колегама и колегиницама запосленим на истоименом Одељењу и Институту.