Antropologija

МУЗЕЈСКА КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА НАРОДНЕ КУЛТУРЕ ПРИВРЕЂИВАЊА: НОВО ЧИТАЊЕ

Марко Стојановић — 2024-12-17

У оквирима стандардизоване етнографске музејске делатности и прећутно прихваћених музеолошких ставова у Етнографском музеју, изложбена контекстуализација културних сведочанстава из домена народне културе
привређивања, тачније, музејских предмета, до сада је је у основи обављана као предочавање коцепта хронолошког и технолошког напретка или подручних специфика природног окружења: брдско-планински, равничарски, речни сливови и друго, а потом и сврху илустрације основних тема из других домена народне културе. Током последње деценије до данас, међутим, представљање и тумачење улоге и значаја културе привређивања кренуло је (и) другачијим током. О таквом ставу речито говоре изложбени пројекти „То смо ми ‒ народна занимања у Србији“, „С обрамицом низ пут“, као и планирани под радним насловом „Народно привређивање – друга половина 20. века. Разматрања у овом раду следе моју личну, професионалну алтернацију у својству руковаоца збирки из истраживачког поља Културе привређивања у Етнографском музеју, која је настала као логичан наставак прва два пројекта, а као својеврстан увод у будући. У питању су изложбено нереализовани, но концептуално и антрополошко-музеолошки разрађени приступ и контекстуализација народне културе привређивања (у музејском окружењу). Разматрањаљ су постављена хибридно, у етнографско-музејском и антрополошко-музеолошком кључу, а са истим циљем, да представе својеврсну студију случаја о томе на који начин приближити нове и старе углове и погледе на етнографско културно наслеђе у истраживачком пољу Културе привређивања.

ПРВА НАСЕЉА ЛОВАЦА-САКУПЉАЧА И ПОЈАВА АГРАРНИХ СЕЛА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: КРАТАК ПРЕГЛЕД НЕОЛИТСКИХ КУЛТУРА

Милица Стјепановић Корнилова — 2024-11-17

У раду се представља кратак увод у натуфску културу као почетак седентарног живота анатомски модерног човека, а потом се представљају ранонеолитске и неолитске културе и главни локалитети на Блиском истоку са фокусом на Левант и Месопотамију. Први циљ рада је да укаже на културни развој након преласка на седентарни начин живота који укључује уметност, религију, ритуале, економију, архитектуру и изградњу насеља, као и друштвене односе. У раду се хронолошки приказују културне промене као и њихов утицај на друштвене промене у заједницама. Сходно томе, у раду су представљени основни културни елементи и технолошки изуми и друштвене промене користећи се примерима једних од главних и најзначајнијих локалитета на Блиском истоку. Коначни циљ рада је да се представи како су културне иновације попут агрикултуре и даља еволуција културе у праисторији, као и миграције довеле до стварања првих градова, а пре свега првог великог града Урука који је постао претеча сумерске цивилизације.

ZAČECI RANE DRŽAVNOSTI U JUŽNOJ MESOPOTAMIJI: OD ČETVRTOG DO DRUGOG MILENIJUMA PRE NOVE ERE

Marko Pišev — 2024-11-17

Rad je zasnovan na ideji da se na osnovu relevantnih tekstova iz oblasti sumerologije i asiriologije rekonstruiše nastanak najstarijih država na prostoru drevnog Sumera, te da se isprati njihov dalji razvoj kroz uočavanje najbitnijih formi državnosti. Pregled razvoja ranih država u Južnoj Mesopotamiji (Sumer, Akad, Vavilon) otkriva kako kulturne, tako i materijalne uslove usložnjavanja ljudskih društava koji su, zauzvrat, doveli do pojava prvih staleških podela i profesionalizacije rada, akumulacije resursa, hijerarhizacije društva, formiranja svešteničke klase i sekularne vlasti, kao i brojnih kulturnih inovacija ključnih za izlazak čovečanstva iz praistorije u istoriju: urbanizacije, otkrića grnčarskog kola, matematike, geometrije, osnova monumentalne arhitekture i trgovine i, pre svega, pisma.

Miđeni: Govoreći duh: Tekstualno-(n)etnografski pregled biografskih prikaza etničkog porekla pesnika Miloša Đerđa Nikole

Slaviša Raković — 2024-11-17

Miloš Đerđ Nikola – Miđeni, poznati albanski pesnik i pisac kratkih priča (1911–1938), u popularnom diskursu često nazivan pesnikom bede (na albanskom – poeti i mjerimit), slavljen je zbog inovativnog uticaja na albansku književnost, pesničke jedinstvenosti i hrabrog bavljenja društveno kontroverznim i tabu temama ondašnje Albanije. Miđeni je odrastao u pravoslavnoj porodici u Skadru, a formalno obrazovanje sticao na srpskom jeziku (u Skadru, Baru i Bitolju). Pesme i kratke priče objavljivao je na albanskom jeziku. Ovaj rad se bavi različitim biografskim narativima o Miđeniju napisanim u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, a u vezi sa njegovim etničkim poreklom – o kojem sam Miđeni, prema dostupnim izvorima, nikada nije pričao. Rad pruža i pregled savremenih onlajn diskusija o Miđenijevoj ličnosti, njegovoj književnoj aktivnosti, posleratnoj i savremenoj recepciji njegova nasleđa u Albaniji i regionu, uključujući i spekulacije o njegovom etničkom identitetu. Zaključak je da ove diskusije razotkrivaju opstajanje isključive politike identiteta u slovensko-albanskim odnosima, ali nude uvid i u neke unutrašnje podele u samom albanskom društvu.

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ФУНКЦИЈИ ИЗАЗИВАЊА И ОДРЖАЊА КОНФЛИКАТА У МУЛТИКУЛТУРНИМ ДРУШТВИМА

Теодора Де Лука — 2024-12-17

Полазећи од мишљења једне струје критички-оријентисаних аутора и академских дебата када су преговори о културном наслеђу по среди, овај рад преиспитује могућност употребе културног наслеђа као медијума помирења и инструмента постконфликтне стабилизације. У раду се на примеру певања уз гусле као етнички атрибуираном елементу које различите заједнице присвајају као своје наслеђе и чијим се уписом на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства конструисала регионална културно-политичка афера по питању власништва над самим елементом, улази у дијалог са самим системом заштите и очувања културног наслеђа, политикама индентитета и програмском политиком међународних организација, а културно наслеђе истовремено посматра као средство за стварање и решавање конфликата.

S KRAJA NA KRAJ: ČETVRTO DOBA U FILMU LJUBAV

Ljubica Milosavljević — 2024-12-17

Cilj rada bio je dovođenje u vezu filmskog narativa, veoma nagrađivanog filma Ljubav (2012) Mihaela Hanekea, i koncepta četvrtog doba kao manje zastupljenog polja proučavanja koje, u dvadesetom veku, biva konstruisano u odnosu na koncept trećeg doba kao njegova suprotnost. Film prikazuje kratki i nepovratni prelaz penzionisane profesorke klavira iz aktivne starije osobe koja uspešno orkestrira sve planove života u poznijoj dobi sve do zadesne zdravstvene situacije koja je prevodi u red zavisnih lica od pomoći i nege drugih tj. u četvrto doba koje ne ostavlja prostora za izbor i odlučivanje o vlastitom žvotu i njegovom kraju. Oslonjenost na supruga i njegovo preuzimanje odgovornosti, postavljeno kao štit od strategija koje je razvilo društvo u baratanju problemom rastuće populacije starijih, predstavlja osnov za analizu i strategija delovanja koje su na raspolaganju ljudima koji su rapidnim zdravstvenim urušavanjem pogođeni lično, ali i onima pred čijim očima se odvija patnja bližnjih. Trostepena analiza: produkcije, sadržaja i recepcije, kao etabliranog metodološkog postupka pripadajućeg antropologiji filma, postužiće kao put do dijegeze koja ima za cilj bolje razumevanje označenih problema u savremenom društvu.

KOD KUĆE U MEĐUVREMENU: PRAKSE PROIZVODNJE DOMA MEĐU STUDENTIMA U BEOGRADU

Lara Davidović — 2024-12-17

Tekst je posvećen antropološkom razmatranju praksi proizvodnje doma koje studenti u Beogradu primenjuju radi stvaranja osećaja bivanja kod kuće u privremenim stambenim aranžmanima. Poimanja doma i prakse proizvodnje doma će, uz teorijske koncepte iz oblasti antropologije kuće i doma, antropologije migracija, i antropologije materijalne kulture, biti razvrstani na kontinuumu od konkretnih, materijalnih praksi proizvodnje doma, do apstraktnih, mentalnih praksi prozivodnje doma. Takođe, cilj rada je da ukaže na razloge iz kojih se prakse proizvodnje doma vrednuju kao važne tokom studentskih godina, kada je voljno kretanje delimično kulturno legitimisano i shvaćeno na pozitivan način. U tekstu su analizirani rezultati terenskog istraživanja sprovedenog od marta do avgusta 2024. godine u Beogradu.

KULTURA SEĆANJA U KNJIŽEVNOSTI RADNIH MIGRANATA

Ana Banić Grubišić — 2024-11-17

U radu se razmatra značaj pamćenja i sećanja za formiranje identiteta jugoslovenskih/srpskih gastarbajtera, odnosno izdvajaju se gradivni elementi kulture sećanja u proznom stvaralaštvu tzv. „gastarbajterske književnosti“ čiji su autori pripadnici različitih migratornih generacija. Uloga pamćenja i sećanja u migracijama promišlja se na primeru proznih dela koja su napisali radni migranti, pri čemu se ukazuje na isprepletanost individualnog i kolektivnog sećanja kao na značajnu odliku migrantske književnosti.
Individualna sećanja u književnosti radnih migranata vezana su uz osećaje čežnje za domom i prošlim vremenima čime se nostalgija za rodnim krajem ispostavlja kao veoma važan element kulture sećanja u gastarbajterskoj književnosti.

O DNEVNIKU BRONISLAVA MALINOVSKOG

Nikola F. Pavković — 2024-12-17

U srpskoj etnološkoj literaturi nije posebno pisano o Dnevniku B. Malinovskog. Izuzetak je sociolog Vesna Korać, koja je još 1973. godine objavila osvrt o Malinovskom i njegovom Dnevniku. Ona je u svom prikazu koristila kako englesko izdanje Dnevnika, tako i odgovarajuću literaturu u kojoj je u izvesnoj meri stav o Malinovskom i njegovom Dnevniku bio negativan (rasista, prezire domoroce i sl.). Naprotiv, ona u svom prikazu piše o Malinovskom sa simpatijama i ukazuje da u njegovim naučnim delima nema nikakvog rasizma.