http://antropologija.com/index.php/an/issue/feed 2025-01-10T20:30:39+00:00 Marko Pišev identitetisaznanje@gmail.com Open Journal Systems http://antropologija.com/index.php/an/article/view/507 2025-01-10T20:30:39+00:00 Nikola F. Pavković identitetisaznanje@gmail.com

<p>U srpskoj etnološkoj literaturi nije posebno pisano o Dnevniku B. Malinovskog. Izuzetak je sociolog Vesna Korać, koja je još 1973. godine objavila osvrt o Malinovskom i njegovom Dnevniku. Ona je u svom prikazu koristila kako englesko izdanje Dnevnika, tako i odgovarajuću literaturu u kojoj je u izvesnoj meri stav o Malinovskom i njegovom Dnevniku bio negativan (rasista, prezire domoroce i sl.). Naprotiv, ona u svom prikazu piše o Malinovskom sa simpatijama i ukazuje da u njegovim naučnim delima nema nikakvog rasizma.</p>

2024-12-17T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 Nikola F. Pavković http://antropologija.com/index.php/an/article/view/499 2025-01-10T13:56:19+00:00 Марко Стојановић marko.stojanovic@etnografskimuzej.rs

<p>У оквирима стандардизоване етнографске музејске делатности и прећутно прихваћених музеолошких ставова у Етнографском музеју, изложбена контекстуализација културних сведочанстава из домена народне културе<br />привређивања, тачније, музејских предмета, до сада је је у основи обављана као предочавање коцепта хронолошког и технолошког напретка или подручних специфика природног окружења: брдско-планински, равничарски, речни сливови и друго, а потом и сврху илустрације основних тема из других домена народне културе. Током последње деценије до данас, међутим, представљање и тумачење улоге и значаја културе привређивања кренуло је (и) другачијим током. О таквом ставу речито говоре изложбени пројекти „То смо ми ‒ народна занимања у Србији“, „С обрамицом низ пут“, као и планирани под радним насловом „Народно привређивање – друга половина 20. века. Разматрања у овом раду следе моју личну, професионалну алтернацију у својству руковаоца збирки из истраживачког поља Културе привређивања у Етнографском музеју, која је настала као логичан наставак прва два пројекта, а као својеврстан увод у будући. У питању су изложбено нереализовани, но концептуално и антрополошко-музеолошки разрађени приступ и контекстуализација народне културе привређивања (у музејском окружењу). Разматрањаљ су постављена хибридно, у етнографско-музејском и антрополошко-музеолошком кључу, а са истим циљем, да представе својеврсну студију случаја о томе на који начин приближити нове и старе углове и погледе на етнографско културно наслеђе у истраживачком пољу Културе привређивања.</p>

2024-12-17T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 Marko Stojanović http://antropologija.com/index.php/an/article/view/503 2025-01-10T14:48:13+00:00 Теодора Де Лука teodora.de.luka@etnografskimuzej.rs

<p>Полазећи од мишљења једне струје критички-оријентисаних аутора и академских дебата када су преговори о културном наслеђу по среди, овај рад преиспитује могућност употребе културног наслеђа као медијума помирења и инструмента постконфликтне стабилизације. У раду се на примеру певања уз гусле као етнички атрибуираном елементу које различите заједнице присвајају као своје наслеђе и чијим се уписом на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства конструисала регионална културно-политичка афера по питању власништва над самим елементом, улази у дијалог са самим системом заштите и очувања културног наслеђа, политикама индентитета и програмском политиком међународних организација, а културно наслеђе истовремено посматра као средство за стварање и решавање конфликата.</p>

2024-12-17T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 Teodora De Luka http://antropologija.com/index.php/an/article/view/504 2025-01-10T19:29:40+00:00 Ljubica Milosavljević ljmilosa@f.bg.ac.rs

<p>Cilj rada bio je dovođenje u vezu filmskog narativa, veoma nagrađivanog filma Ljubav (2012) Mihaela Hanekea, i koncepta četvrtog doba kao manje zastupljenog polja proučavanja koje, u dvadesetom veku, biva konstruisano u odnosu na koncept trećeg doba kao njegova suprotnost. Film prikazuje kratki i nepovratni prelaz penzionisane profesorke klavira iz aktivne starije osobe koja uspešno orkestrira sve planove života u poznijoj dobi sve do zadesne zdravstvene situacije koja je prevodi u red zavisnih lica od pomoći i nege drugih tj. u četvrto doba koje ne ostavlja prostora za izbor i odlučivanje o vlastitom žvotu i njegovom kraju. Oslonjenost na supruga i njegovo preuzimanje odgovornosti, postavljeno kao štit od strategija koje je razvilo društvo u baratanju problemom rastuće populacije starijih, predstavlja osnov za analizu i strategija delovanja koje su na raspolaganju ljudima koji su rapidnim zdravstvenim urušavanjem pogođeni lično, ali i onima pred čijim očima se odvija patnja bližnjih. Trostepena analiza: produkcije, sadržaja i recepcije, kao etabliranog metodološkog postupka pripadajućeg antropologiji filma, postužiće kao put do dijegeze koja ima za cilj bolje razumevanje označenih problema u savremenom društvu.</p>

2024-12-17T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 Ljubica Milosavljević http://antropologija.com/index.php/an/article/view/505 2025-01-10T20:12:40+00:00 Lara Davidović davidoviclaradavidovic@gmail.com

<p>Tekst je posvećen antropološkom razmatranju praksi proizvodnje doma koje studenti u Beogradu primenjuju radi stvaranja osećaja bivanja kod kuće u privremenim stambenim aranžmanima. Poimanja doma i prakse proizvodnje doma će, uz teorijske koncepte iz oblasti antropologije kuće i doma, antropologije migracija, i antropologije materijalne kulture, biti razvrstani na kontinuumu od konkretnih, materijalnih praksi proizvodnje doma, do apstraktnih, mentalnih praksi prozivodnje doma. Takođe, cilj rada je da ukaže na razloge iz kojih se prakse proizvodnje doma vrednuju kao važne tokom studentskih godina, kada je voljno kretanje delimično kulturno legitimisano i shvaćeno na pozitivan način. U tekstu su analizirani rezultati terenskog istraživanja sprovedenog od marta do avgusta 2024. godine u Beogradu.</p>

2024-12-17T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 Lara Davidović