ХЛАДНОРАТОВСКО НАДМЕТАЊЕ НА ПОЉУ НАУКЕ ИЗМЕЂУ СССР И САД: ПРИМЕР МЕЗОАМЕРИЧКИХ СТУДИЈА И МАЈАНИСТИКЕ
Ključne reči:
идеологизација науке , наука и хладни рат , идеолошко надметање на пољу науке , мајанистикаApstrakt
У оквиру совјетског режима наука је сматрана оном снагом која ће обезбедити напредак и прогрес нове државе, и стога ужива њену подршку и доживљава успон. Од краја 1920-их долази до све интензивнијег уплитања политике и идеологије у научну сферу. Предност се даје природним наукама и њиховој примени, док су друштвене науке у највећој мери подложне идеолошком утицају, а поједине дисциплине донекле скрајнуте. Када је реч о науци у капиталистичким друштвима, пре свега у САД-у, успон доживљавају не само природне, већ и друштвене науке, поготово у условима Хладног рата. Наука служи као још један терен за надметање супротстављених блокова, а један од примера представља мајанистика, наизглед изузета из политичких превирања.
Reference
Алымов, Сергей Сергеевич. 2021. „‘Империалистические разведчики’ или коллеги? Советско-американский антропологический диалог в период ранней холодной войны (конец 1940-х – начало 1960-х гг)”. В Сибирские исторические исследования 1: 62–87. Томск: Исторический факультет Томского государственного университета.
Ахиезер, Александр Самойлович. 1991. „Идеология – предмет науки, наука – элемент идеологии”. В Общественные науки и современность 1: 83–89. Москва: Российская академия наук.
Басилов, Владимир Николаевич. 1992. „Этнография: есть ли у нее будущее?”. В Этнографическое обозрение 4: 3–17. Москва: Институт этнологии и антропологии, Российская академия наук.
Coe, Michael D. 2012. Breaking the Maya Code. New York: Thames&Hudson.
Ершова, Галина Г. 2004. „Юрий Валентинович Кнорозов”. В Севостьянов, Г.Н. (ред) Портреты историков. Время и судьбы. Том 3: 474–491. Москва: Наука. http://www2.rsuh.ru/binary/3248_47.1320267038.13855.docx
Graham, Loren R. 1993. Science in Russia and The Soviet Union. Cambridge: Cambridge University Press.
Kojevnikov, Alexei. 2008. „The Phenomenon of Soviet Science”. In Osiris 23: 115–135.
Караулов, С.А. 2009. „Государственная власть и научная интеллигенция в Советской России: эволюция взаимоотношений в 1917–1991гг”. В Вестник Московского государственного областного университета. Серия: История и политические науки 2: 89–94. Москва: Московский государственный областной университет.
Кнорозов, Юрий В. 1952. „Древняя письменность центральной Америки”. В Советская этнография 3: 100–118. Москва: Издательство Академии наук СССР.
Корсун, С.А. 2014. „Кнорозов: штрихи к научной биографии”. В Чистов Ю.К. (ред), Радловский сборник: научные исследования и музейные проекты МАЭ РАН в 2013г, 109–116. Санкт-Петербург: Музей антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера), Российская академия наук.
Ленин, В.И. 1918. Очередные задачи Советской власти. Международное положение Российской Советской Республики и основные задачи социалистической революции. Available at: https://www.marxists.org/russkij/lenin/works/36–2.htm
Лихачев, Дмитрий Сергеевич. 1991. Предисловие к Репрессированная наука, Ярошевский, М.Г. (ред), 5–6. Москва: Наука.
Needell, Allan A. 2012. Science, Cold WAR and the American State: Lloyd V. Berkner and the Balance of Professional Ideals. New York: Routledge.
Rohde, Joy. 2009. „Gray Matters: Social Scientists, Military Patronage, and Democracy in the Cold War”. In The Journal of American History 96(1): 99–122. Bloomington, Indiana: Organization of American Historians.
Ярошевский, Михаил Григорьевич. 1991. „Сталинизм и судьбы советской науки”. В Репрессированная наука, Ярошевский, М.Г. (ред), 6–33. Москва: Наука.
Zender, Marc. 2017. „Theory and Method in Maya Decipherment”. In The PARI Journal. A quarterly publication of the Pre-Columbian Art Research Institute XVIII (2):1–37. San Francisco, CA: Pre-Columbian Art Research Institute.